Rana dijagnoza – veća šansa za izlečenje

U svetu je sve više žena obolelih od raka dojke, godišnje se registruje dva miliona novih slučajeva, a iz ove strašne statistike nije izuzeta ni Srbija, objašnjava prof. dr Zorica Milošević, redovni profesor Medicinskog fakulteta i načelnica Odeljenja radiološke dijagnostike Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

– Od šest žena jedna će u toku života dobiti rak dojke, a medicina još ne može da predvidi tačno koja žena će da oboli. Dva osnovna rizika su ženski pol i životna dob veća od pedeset godina – ističe prof. dr Milošević.

Da je i u svetu i kod nas sve više žena koje se bore s ovom dijagnozom kaže i dr Marko Buta, asistent i doktor medicinskih nauka na Medicinskom fakultetu u Beogradu, šef Odseka endokrine hirurgije na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

Prema statistici „Globokan”, prosečna evropska stopa obolevanja je 94 pacijentkinje na 100.000 žena, dok, pojašnjava on, u Srbiji od 100.000 žena oboli njih 60 do 70. Prema njegovim rečima, nalazimo se na sredini evropske liste po stopi obolevanja od ove vrste raka, ali po smrtnosti smo na nezavidnom drugom mestu – jer se žene kasno jave lekaru.

– Ako se tumor dijagnostikuje u početnoj formi, kako se u narodu kaže, dok nije probio čauru ili opnu (bazalnu membranu), šansa za izlečenje je 100 odsto. Kada se neko pojavi s tumorom u dojci veličine pet ili 10 centimetara, šanse za izlečenje su znatno manje nego kod onog ko je došao s milimetarskom promenom – naglašava dr Buta.

Ogromnu ulogu u ranom otkrivanju raka dojke imaju organizovani preventivni mamografski pregledi dojki. Kako kaže prof. dr Milošević, države koje su prve uvele ovakve skrininge, poput SAD i Švedske, beleže pad smrtnosti od 30 odsto, dok u Srbiji smrtnost raste, zbog čega smo na drugom mestu u Evropi po broju umrlih od ovog tumora.

– Organizovani mamografski skrining raka dojke uveden je 2012. godine. Obavlja se kod žena bez ikakvih tegoba, od pedesete do sedamdesete godine života, na svake dve godine. Mamografije tumači radiolog iz doma zdravlja, a potom se one prenose u Institut za onkologiju i radiologiju ili srodne ustanove gde ih analizira drugi radiolog, a po potrebi i treći jer tačnost se povećava ako mamografije nezavisno tumače najmanje dva stručnjaka – pojašnjava prof. dr Milošević.

Nedavno sprovedena studija u Srbiji, navodi sagovornica, pokazala je da više od 90 odsto žena smatra da skrining jeste efikasan u ranom otkrivanju raka dojke. Ali istovremeno, trećina se plaši da se njima ne otkrije rak, isti procenat smatra da ne spada u rizičnu grupu, četvrtina i ne zna gde se odvija skrining, dok svaka peta smatra da je dovoljan pregled dojki koje same obavljaju. Sve to može negativno da utiče na realan odziv na preventivne preglede.

– Žene u Srbiji su svesne problema, ali odaziv na skrining programe je vrlo mali, odnosno nedovoljan, za razliku od drugih evropskih zemalja. Žene dolaze i traže da ih pregledamo, ali ne idu na organizovane skrininge koji i služe da se kancer otkrije u najranijoj fazi – objašnjava dr Buta.

Zato prof. dr Milošević poručuje ženama da nikako ne čekaju pojavu simptoma ili trenutak kada napipaju promenu na dojci.

– Žena treba da se kod izabranog lekara informiše o mogućnostima mamografskog skrininga u svojoj zdravstvenoj ustanovi i da se odazove na poziv za skrining. Između dve takve mamografije uvek treba da obrati pažnju na dojke, a ako je u nedoumici traži pregled kod svog doktora – ističe prof. dr Milošević.

Odluku o tome da li će se kancer lečiti operacijom ili na neki drugi način donosi se timski, na konzilijumu, koga čine, kako objašnjava dr Buta, doktori različitih specijalnosti.

– Na osnovu svih pretraga određujemo u kom je bolest stadijumu i od toga zavisi i odluka o tome koja je terapija najbolja. Pri lečenju se držimo Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje raka dojke, koji je uradila radna grupa pri Ministarstvu zdravlja, na čelu s profesorom Džodićem, a koji se oslanja na moderne evropske i američke vodiče. Sve je strogo definisano i zaista se trudimo da tretman bude uniforman u celoj Srbiji. Imamo svu potrebnu opremu, lekari su veoma obrazovani i ne zaostajemo za svetom – objašnjava dr Buta.

On dodaje da uspešnost lečenja zavisi od stadijuma bolesti, odnosno od toga koliki je tumor, kog je tipa i da li su zahvaćeni limfni čvorovi.

U prvih pet godina rizik da se bolest vrati je najveća i zato se tada kontroliše češće. Od toga kada se kancer otkrije, zavisi i dužina lečenja.

– Ako je pacijentkinja došla s velikim tumorom, koji ima nepovoljan biološki profil i zahteva primenu terapije pre operacije, lečenje će trajati i do godinu dana. Kada žena dođe na vreme, desi se da se sve završi u jednom danu, za samo nekoliko sati – ističe dr Buta.

Kada dame čuju svoju dijagnozu i saznaju šta ih čeka najbitnije je da ne izgube nadu i da imaju volju da se bore. U tome je veoma važna i uloga lekara.

– Lekar pre svega mora znati kako da priđe pacijentu i da mu pomogne da shvati celu situaciju, da ga podrži i emocionalno i medicinski. Žene ne treba grditi zato što su se kasno javile, već im treba pružiti nadu u izlečenje. Važno da se izgradi poverenje između lekara i pacijenta, pošto se i pacijenti koji se uspešno izleče kontrolišu i nekoliko decenija kasnije – ističe dr Buta.

On navodi da je uklanjanje dojke veoma stresno za žene, i da postoje timovi za psihosocijalnu podršku, posebno obučeni za ovakve situacije.

– Odnos pacijenta i lekara treba da bude zasnovan na poverenju. Pacijent mora da zna rizike operacije i lečenja, šta se očekuje, šta može da se iskomplikuje... U izlečenju je važna i podrška rodbine i prijatelja, jer hirurzi su relativno kratko u kontaktu s pacijentom – objašnjava naš sagovornik i dodaje da se upravo zbog poverenja nije dešavalo da pacijent odbije da posluša lekara i ne saglasi se s njegovim mišljenjem i predloženim načinom lečenja.