Po­moć dr­ža­ve mla­di­ma na se­lu

Ne­dav­no osno­van Sa­vet za una­pre­đe­nje na­šeg se­la za­slu­žu­je po­dr­šku. Nu­žne su kon­kret­ne i što sko­ri­je me­re da se za­u­sta­vi go­to­vo apo­ka­lip­tič­no pra­žnje­nje se­la ši­rom na­še ze­mlje. Evo jed­nog pred­lo­ga na osno­vu sta­nja u se­lu So­vljak na­do­mak Uba, u ko­jem se od tri­de­se­to­go­di­šnja­ka sa­mo je­dan ba­vi po­ljo­pri­vre­dom, ve­ći­na je neo­že­nje­nih, dvo­ji­ca ože­nje­na, za­sad: tro­je de­ce.

Že­le­li bi da se osa­mo­sta­le, za­snu­ju po­ro­di­ce, po­dig­nu ku­će. Ro­di­te­lji su sprem­ni da im za ži­vo­ta pre­ne­su deo po­ro­dič­nog ima­nja (što je do­sta ret­ka po­ja­va u Sr­bi­ji). Mla­di­ći su sa­ku­pi­li po­ko­ju hi­lja­du evra, uzda­ju se u po­moć po­ro­di­ce i ro­đa­ka, ali kao da im ne­ko već na pr­vom ko­ra­ku sa­ve­tu­je da od­u­sta­nu. Jer, za pre­nos vla­sni­štva po­treb­na je po­za­ma­šna su­ma, za pre­vo­đe­nje ze­mlji­šta u gra­đe­vin­sko ta­ko­đe, za raz­ne do­zvo­le do upo­treb­ne, opet ne­ko­li­ko hi­lja­da evra (u di­nar­skoj pro­tiv­vred­no­sti).

I – ode tih ne­ko­li­ko hi­lja­da evra. Od ku­će ni­šta.  Za­to, ne­ka vla­da i grad­ske upra­ve omo­gu­će ovim lju­di­ma da sve pred­vi­đe­no pla­te u ra­ta­ma, za ne­ko­li­ko go­di­na. A sa­ku­plje­ne pa­re po­tro­še na grad­nju, a ne da di­žu ru­ke i od že­nid­be i od sku­ći­va­nja. 

Alek­san­dar Po­po­vić,  no­vi­nar u pen­zi­ji, Be­o­grad