Nekadašnja „savetnica” Dačićeve vlade na čelu Saveta Evrope

Ubedljivu pobedu hrvatske šefice diplomatije Marije Pejčinović Burić nad belgijskim potpredsednikom vlade Didijerom Rejnoldsom u izboru za novog generalnog sekretara Saveta Evrope pozdravila je i vlast i opozicija u Hrvatskoj. I dok su u Zagrebu svi složni da je reč o najvećem uspehu hrvatske spoljne politike od ulaska u Evropsku uniju, u regionu su rezervisani. Iako je u nadmetanju za rukovođenje najstarijom evropskom organizacijom osvojila 159, a njen protivkandidat 105 glasova, Mariju Pejčinović Burić nisu podržale delegacije Slovenije i Srbije.

Prilično „nevidljiva” članica Plenkovićeve vlade jer se, kako ocenjuje hrvatski „T portal”, nije previše isticala, petogodišnji mandat generalnog sekretara Saveta Evrope preuzima u oktobru. U prvoj izjavi za medije Marija Pejčinović Burić je najavila da će se boriti za zajedništvo i očuvanje multilateralizma na Starom kontinentu, ali veću pažnju će posvetiti ravnopravnosti polova i problemu diskriminacije žena i dece.

Iako je dobila glasove evropskih narodnjaka i pojedinih socijalista, dve susedne zemlje su glasale protiv nje.

Dejan Jović, profesor međunarodnih odnosa na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka, za „Politiku” ističe da, ipak, ne očekuje da će Marija Pejčinović Burić voditi neku posebnu hrvatsku politiku u Savetu Evrope. Kako kaže ovaj stručnjak, šefica hrvatske diplomatije nije nikada bila neki ozbiljan političar i njeni ideološki pogledi su uglavnom nepoznati.

„Ona se nikada nije isticala nekim posebnim ekstremizmom ili odnosom prema manjinskoj politici. Zato mislim da njenim izborom na čelo Saveta Evrope neće biti nekih velikih pomaka, ali ni negativnih posledica po međunacionalne odnose u Hrvatskoj, ali i u regionu zapadnog Balkana”, smatra Jović.

Njen izbor jeste pokazatelj uspešnosti hrvatske spoljne politike, objašnjava ovaj stručnjak za međunarodne odnose, ali su time smanjene šanse da neko drugi iz Zagreba preuzme neku funkciju u Briselu: „Nagađalo se da bi Andrej Plenković, koji se dobro kotira u Evropskoj narodnoj partiji, mogao biti novi šef Evropske komisije, mada mislim da je bio viđen u nekim krugovima kao naslednik Federike Mogerini. Međutim, posle izbora Marije Pejčinović Burić, šanse da neko od hrvatskih političara preuzme neku međunarodnu funkciju su sada veoma smanjene.”

Marija Pejčinović Burić (56), rođena Mostarka, govori četiri jezika i završila je Ekonomski fakultet u Zagrebu, a u hrvatsku diplomatiju ulazi 2000. godine. Na položaj ministra za spoljne poslove dolazi pre dve godine posle ostavke tadašnjeg šefa hrvatske diplomatije Davora Iva Štira.

Inače, Pejčinović Burić je 2013. godine, kao vođa projekta PLAC, savetovala Kancelariju za evropske integracije Vlade Srbije u vreme kada je premijer Srbije bio Ivica Dačić. Ovaj projekat vredan 2,64 miliona evra, koji je imao za cilj da kroz ekspertsku pomoć doprinese usklađivanju Srbije s evropskim standardima, pa samim tim i pristupnim pregovorima.

Zato Dejan Jović podseća da je Pejčinović Burić zbog tog savetničkog angažmana u Beogradu bila pod snažnom kritikom ekstremne desnice u Hrvatskoj: „Tačno je da ona nije učinila mnogo da se problemi Hrvatske sa Slovenijom i Srbijom reše, ali mislim da ona nije ličnost koja će, dok bude rukovodila Savetom Evrope, zaoštravati odnose u regionu.”

Ali nisu svi u Hrvatskoj oduševljeni „spoljnopolitičkim uspehom” Plenkovićeve vlade. U komentaru na portalu „Indeks” Gordan Duhaček kaže da, pošto je HDZ uspeo da upropasti zemlju, sada uhljebljuje svoje kadrove u Evropi za godišnju platu od 300.000 evra.

„Hrvatska je sve svoje diplomatske resurse mesecima držala upregnute da bi – uhlebila jednu hadezeovku, jer kada se razmakne Plenkovićev verbalni celofan i kada se dođe do biti onoga što se dogodilo u Strazburu, onda je to bilo baš to. Marija Pejčinović Burić je dobila petogodišnju sinekuru u Savetu Evrope, koju prate 184 hiljade kuna plate mesečno, s opcijom za još jedan petogodišnji mandat”, piše Duhaček.