Cipras sokoli potencijalne birače

Od našeg dopisnika
Atina – Nešto više od nedelju dana pred vanredne parlamentarne izbore u Grčkoj zakazane za 7. jul, u jeku turističke sezone i godišnjih odmora, Nova demokratija i dalje u odnosu na Sirizu vodi sa devet procenata razlike. To, sudeći prema ovonedeljnom ispitivanju javnog mnjenja urađenog za TV Skaj u kome Nova demokratija dobija 35 odsto, a Cprasova Siriza 26,5 odsto glasova znači da bi Kirijakos Micotakis mogao da formira samostalnu vladu i u parlamentu sa 300 poslanika, i dobije od 155 do 164 poslaničkih mesta. Anketa je pokazala da su Grci iako im izbori remete godišnji odmor spremni da u velikom procentu izađu na birališta, a da bi njih 37 odsto volelo da Micotakis bude novi premijer.

Iako se za Aleksisa Ciprasa kao premijera opredelilo 28 odsto anketiranih, to ne znači da grčki premijer odustaje od borbe. On još uvek veruje u mogućnost da se birači u poslednjem trenutku, kako je rekao, „probude” i poverenje ponovo ukažu onima koji su „zemlju izveli iz memoranduma i kreditne zavisnosti u koju su je gurnule sve prethodne vlade”.

„Istorija će biti sudija, a u njoj će ostati zapisano da sam ja premijer koji je zemlju izvukao iz memoranduma, koji je uspeo tamo gde su moji prethodnici pretrpeli neuspeh”, izjavio je Cipras na jednom od predizbornih govora i podvukao da neće dozvoliti da Grčka krene putem novih avantura i nove ekonomske krize. Cipras je bivše premijere Kostasa Karamanlisa, Jorgosa Papandreua i Adonisa Samarasa optužio da su „direktno odgovorni za bankrot i grabež u zemlji” i da je Siriza kada je došla na vlast, zatekla pustu blagajnu, ogroman dug, socijalne probleme, zavisnost od MMF i pritiske evropskih poverioca kojima su bili prezentovani falsifikovani podaci o istinskom stanju u budžeta i ekonomiji.

Cipras ponavlja da je zatekao zemlju u dubokoj krizi i da njegova vlada nije kriva za ekonomsku katastrofu u kojoj se Grčka našla te da veruje da će narod to umeti da proceni. Zato kaže da je „milion posto siguran da će Siriza iduće nedelje ponovo pobediti na izborima”. Jasno je da je u pitanju retorika i da prvi levičarski premijer u istoriji Grčke pokušava da spase strateške pozicije svoje partije, da sačuva bar tih 25 odsto glasova i obezbedi pozicije jake opozicije u novom parlamentu.

Sa druge strane, lider Nove demokratije insistira na potrebi da bude u stanju da formira jaku vladu kako se zemlja ponovo ne bi našla u haosu. „Neophodan nam je jak mandat da bi sproveli obećano. To podrazumeva smanjenje poreza i birokratije, stvaranje povoljnijih uslova za strane investitore i biznis, uopšte”, poručuje Micotakis potencijalnim biračima.

Lider Nove demokratije obećava ekonomski rast, veruje da će evropske kreditore ubediti da Grčkoj smanje obavezne budžetske ciljeve, tvrdi da neće biti smanjivanja penzija, da će fiskalne ciljeve umeti da dostigne bez uvođenja novih mera štednje...

Kaže da će u njegovoj vladi biti i profesionalaca, nestranačkih funkcionera, da sam neće rukovoditi nijednim ministarstvom, da će uneti izmene u krivični zakonik i insistirati da se počiniocima teških krivičnih dela, uključujući terorizam, zatvorske kazne ne mogu smanjivati... Da će građanima vratiti bezbednost, pojačati policiju novim kadrovima ali i opremom, da će se ponašati „kao dobar domaćin i premijer svih Grka”.

Ukoliko Nove demokratija ne osvoji dovoljan broj glasova za samostalno formiranje vlade, u pomoć bi kao koalicioni partner mogao da joj pritekne Kinal (prošireni Pasok). Na komuniste ne može da računa kao ni na manje partije koje verovatno ulaze u parlament jer je reč o ultradesničarima i neonacistima. Takođe, saveznik mu neće biti ni partija bivšeg ministra finansija u Sirizinoj vladi Janisa Varufakisa koji, po svemu sudeći, ulazi u parlament sa, čak, deset poslanika. Varufakis je već poručio da njegova partija MeRa 25 ne može da bude saradnik ni Novoj demokratiji ni Sirizi jer su to, kako je rekao, „partije koje su se potčinjavale kreditorima”.

„Mi nećemo pitati kreditore, mi provociramo, mi ćemo stvarati sopstvena pravila i ako reše da nas zato što hoćemo samostalnost ponovo izbacuju iz monetarne unije, treba ih pustiti. Ne želimo vraćanje na drahmu ni grekzit, ni prekid odnosa sa kreditorima ali nam je, isto tako, jasno da bi naš bankrot i sve ostale doveo u opasnost, i zato je grekzit samo – pusta pretnja. Od monetarne unije mnogo više nas brine pustošenje zemlje”, poručio je Varufakis.