Neubedljivi i protivrečni odgovori

Umesto rasprave dobio sam raspru. Šta je Rada Stijović objavila u „Politici” odgovarajući na moje pitanje: „supstancija ili supstanca” („Supstanca ili supstancija, frekvenca ili frekvencija”, Slovo o jeziku, Kulturni dodatak, 15. jun)?

Nisam se „predstavio” kao stručnjak za fizičku hemiju. R. Stijović je to izmislila da bi pokazala da ništa ne znam o srpskom jeziku. Naveo sam anegdotu iz vremena kad sam bio student PMF-a i od profesora Ribnikara naučio pravilo o pisanju reči frekvencija, umesto frekvenca.

Odgovor R. Stijović nije uopšte ubedljiv. I dalje ostaje pitanje: zašto ne bismo koristili bolju reč, supstancija umesto supstanca? Ona navodi da i Ivan Klajn („Jezičke nedoumice”) „smatra da su bolji oblici na -cija”. Zar nije želja svakoga ko nešto ili o nečemu piše, da koristi bolju reč i zašto je i ona ne koristi ako kaže da je bolja? Hoće li time da poduči čitaoce „Politike” da ne treba da koriste bolje reči?

Navedene reči, kao što su prevarancija, žderancija, smišljene samo za ovu priliku, nisu ubedljive kao što je to frekvencija (umesto frekvenca). Navodio sam reči uglavnom latinskog porekla, a ona navodi šaljive domaće izvedenice, kojima ne može da se objašnjava pravilo o pisanju reči latinskog porekla.

Ona kaže da se u „preporukama i davanju prednosti normativisti razlikuju”. I otkuda njena tvrdnja da „što se tiče primera tipa supstanca/supstancija, naš čitalac nije u pravu”? I pored navoda da se „normativisti” razlikuju u davanju prednosti jednom ili drugom obliku, ostaje nedorečeno koji „normativisti” jesu, a koji nisu u pravu. Nije samo da „vaš čitalac nije u pravu”, već nisu ni neki normativisti, neznano koji (valjda i Ivan Klajn?). Nije smela da kaže da akademik Ivan Klajn nije u pravu, ali je odlučno rekla da „naš čitalac (koji je poslušao I. Klajna) nije u pravu”. Divan primer hrabrosti u nauci.

Izbegla je da mi odgovori na osnovno pitanje, raspredajući o koječemu, ali njeni odgovori nisu ubedljivi, a i protivrečni su.

Njen glavni dokaz je da Ivan Klajn „ne diskvalifikuje nijedan od ovih oblika”. Kako li se samo dosetila (predivne) srpske reči diskvalifikuje? Pravi savet je kad u „Slovu o (srpskom) jeziku” pročitamo izvorne srpske reči „termini”, „digraf”, „dijakritički”, „diskvalifikacija”...

Delom jesam, delom nisam u pravu. Malo ovo, malo ono. Ni riba ni devojka.

Dr Branislav Simonović,

naučni savetnik