„Tajna večera” na Oplencu

U kući kralja Petra na Oplencu od 1924. godine izložena je „Tajna večera”, kompozicija u reljefu od sedefa. Na Oplenac je došla kao poklon jerusalimskog patrijarha Damjana kralju Aleksandru. Reljef je izveden u sedefu, dimenzija 73,5 puta 67,5 santimetara, ručni rad majstora radionice Salsa (Sals’a for Orintal Arts) u istočnom Vitlejemu.

Za našu kulturnu, ali i političku istoriju interesantan je put koji je ovaj reljef prošao. Na sahrani kralja Aleksandra Karađorđevića, ubijenog u atentatu u Francuskoj 9. oktobra 1934. godine, nemačku delegaciju predvodio je Herman Gering, rajhsmaršal u Hitlerovoj vladi, ministar vazduhoplovstva i predsednik vlade Pruske. Gering je iz aviona izašao u generalskoj uniformi sa crnim florom oko ruke i odmah otišao u Stari dvor, gde je na kraljev odar položio venac na kojem je pisalo: „Svom bivšem junačkom protivniku s dubokom tugom – nemačke oružane snage”. Brojne delegacije pristigle na sahranu kralja Aleksandra prebačene su vozom do Mladenovca, a odatle automobilima do Topole. U maloj varošici ovoliki broj odjednom pristiglih automobila napravio je saobraćajni haos. Snalažljivi Gering izašao je iz svojih kola, stao na raskrsnicu i pokretima saobraćajca brzo uspostavio red. Zbunjeni domaćini mislili su da je taj stranac specijalno doveden za ovu priliku, a stranci da je jugoslovenski oficir. Uglavnom, bio je od koristi.

Na grob kralja Aleksandra Gering je položio drugi venac, na kojem je pisalo: „Svom nekadašnjem herojskom protivniku, u znak bola i žalosti, Vojska i Mornarica Nemačkog Rajha”. Gering je potom zamolio da obiđe imanje Karađorđevića na Oplencu. Kažu da se skoro sat vremena zadržao ispred reljefa „Tajna večera”. U jednom trenutku uzviknuo je: „Čudesno!” Prva nemačka jedinica koja je 1941. stigla u Topolu uputila se na Oplenac. Specijalni opunomoćenik Franc Nojhauzen preuzeo je „Tajnu večeru” i lično je odneo rajhsmaršalu. Do kraja rata bila je, kako se sam hvalio, jedan od najznačajnijih eksponata Geringove kolekcije.

Jedinice Crvene armije su 1945. došle do Geringove rezidencije i zaplenile sva umetnička dela. Na zahtev jugoslovenske vlade, odlukom Međunarodnog suda, „Tajna večera” je 1947. vraćena u Zadužbinu na Oplencu i po rečima Dragana Reljića, direktora Zadužbine „Kralj Petar Prvi” i danas privlači veliku pažnju posetilaca.

Mikiša Mihailović