„Тајна вечера” на Опленцу

У кући краља Петра на Опленцу од 1924. године изложена је „Тајна вечера”, композиција у рељефу од седефа. На Опленац је дошла као поклон јерусалимског патријарха Дамјана краљу Александру. Рељеф је изведен у седефу, димензија 73,5 пута 67,5 сантиметара, ручни рад мајстора радионице Салса (Sals’a for Orintal Arts) у источном Витлејему.

За нашу културну, али и политичку историју интересантан је пут који је овај рељеф прошао. На сахрани краља Александра Карађорђевића, убијеног у атентату у Француској 9. октобра 1934. године, немачку делегацију предводио је Херман Геринг, рајхсмаршал у Хитлеровој влади, министар ваздухопловства и председник владе Пруске. Геринг је из авиона изашао у генералској униформи са црним флором око руке и одмах отишао у Стари двор, где је на краљев одар положио венац на којем је писало: „Свом бившем јуначком противнику с дубоком тугом – немачке оружане снаге”. Бројне делегације пристигле на сахрану краља Александра пребачене су возом до Младеновца, а одатле аутомобилима до Тополе. У малој варошици оволики број одједном пристиглих аутомобила направио је саобраћајни хаос. Сналажљиви Геринг изашао је из својих кола, стао на раскрсницу и покретима саобраћајца брзо успоставио ред. Збуњени домаћини мислили су да је тај странац специјално доведен за ову прилику, а странци да је југословенски официр. Углавном, био је од користи.

На гроб краља Александра Геринг је положио други венац, на којем је писало: „Свом некадашњем херојском противнику, у знак бола и жалости, Војска и Морнарица Немачког Рајха”. Геринг је потом замолио да обиђе имање Карађорђевића на Опленцу. Кажу да се скоро сат времена задржао испред рељефа „Тајна вечера”. У једном тренутку узвикнуо је: „Чудесно!” Прва немачка јединица која је 1941. стигла у Тополу упутила се на Опленац. Специјални опуномоћеник Франц Нојхаузен преузео је „Тајну вечеру” и лично је однео рајхсмаршалу. До краја рата била је, како се сам хвалио, један од најзначајнијих експоната Герингове колекције.

Јединице Црвене армије су 1945. дошле до Герингове резиденције и заплениле сва уметничка дела. На захтев југословенске владе, одлуком Међународног суда, „Тајна вечера” је 1947. враћена у Задужбину на Опленцу и по речима Драгана Рељића, директора Задужбине „Краљ Петар Први” и данас привлачи велику пажњу посетилаца.

Микиша Михаиловић