Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Тајна вечера” на Опленцу

„Тајна вечера” на Опленцу
Рељеф од седефа „Тајна вечера” (Фото: М. Младеновић)

У кући краља Петра на Опленцу од 1924. године изложена је „Тајна вечера”, композиција у рељефу од седефа. На Опленац је дошла као поклон јерусалимског патријарха Дамјана краљу Александру. Рељеф је изведен у седефу, димензија 73,5 пута 67,5 сантиметара, ручни рад мајстора радионице Салса (Sals’a for Orintal Arts) у источном Витлејему.

За нашу културну, али и политичку историју интересантан је пут који је овај рељеф прошао. На сахрани краља Александра Карађорђевића, убијеног у атентату у Француској 9. октобра 1934. године, немачку делегацију предводио је Херман Геринг, рајхсмаршал у Хитлеровој влади, министар ваздухопловства и председник владе Пруске. Геринг је из авиона изашао у генералској униформи са црним флором око руке и одмах отишао у Стари двор, где је на краљев одар положио венац на којем је писало: „Свом бившем јуначком противнику с дубоком тугом – немачке оружане снаге”. Бројне делегације пристигле на сахрану краља Александра пребачене су возом до Младеновца, а одатле аутомобилима до Тополе. У малој варошици оволики број одједном пристиглих аутомобила направио је саобраћајни хаос. Сналажљиви Геринг изашао је из својих кола, стао на раскрсницу и покретима саобраћајца брзо успоставио ред. Збуњени домаћини мислили су да је тај странац специјално доведен за ову прилику, а странци да је југословенски официр. Углавном, био је од користи.

На гроб краља Александра Геринг је положио други венац, на којем је писало: „Свом некадашњем херојском противнику, у знак бола и жалости, Војска и Морнарица Немачког Рајха”. Геринг је потом замолио да обиђе имање Карађорђевића на Опленцу. Кажу да се скоро сат времена задржао испред рељефа „Тајна вечера”. У једном тренутку узвикнуо је: „Чудесно!” Прва немачка јединица која је 1941. стигла у Тополу упутила се на Опленац. Специјални опуномоћеник Франц Нојхаузен преузео је „Тајну вечеру” и лично је однео рајхсмаршалу. До краја рата била је, како се сам хвалио, један од најзначајнијих експоната Герингове колекције.

Јединице Црвене армије су 1945. дошле до Герингове резиденције и заплениле сва уметничка дела. На захтев југословенске владе, одлуком Међународног суда, „Тајна вечера” је 1947. враћена у Задужбину на Опленцу и по речима Драгана Рељића, директора Задужбине „Краљ Петар Први” и данас привлачи велику пажњу посетилаца.

Микиша Михаиловић

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan Sakos
Ako je istina, više je nego zanimljivo, a desetka autoru za tekst u svakom slučaju.
Zoran Matejić
NEMCI! Sposobni čak i na raskrsnicama, ali da sve uzmu za sebe (milom ili silom). Sebičnost u beskaj "više rase", a sve kao fino.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.