Da se građanin pita

Navršilo se tačno godinu dana otkako je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Ovim Zakonom prvi put su građanima dodeljena prava da odlučuju o lokalnim investicijama, a opštinama i gradovima obaveza da građane pitaju.

Švajcarska vlada već šestu godinu zaredom pruža podršku Srbiji u oblasti reforme poreza na imovinu. Kao preduslov, od lokalnih samouprava se očekuje da poštuju zakon i da razviju i primene načine domaćinskog upravljanja prikupljenim novcem. Lokalne samouprave prvi put su uključivanje građana shvatile kao zaseban deo posla u koji je neophodno uložiti vreme, ljudske i materijalne resurse. Ovo je rezultiralo formalnim usvajanjem plana rada na učešću građana u procesima odlučivanja u 41 lokalnoj samoupravi.

Da li se ovi planovi poštuju, da li se građani osećaju uključenim, gde su ključne tačke spoticanja u primeni zakonskih prava i obaveza, šta je sa opštinama i gradovima koji nisu deo navedene podrške, pitanja su koja su još otvorena, a odgovori specifični za svaku opštinu ili grad.

Švajcarska je jedno od onih društava za koja svi znamo da svaka važna odluka mora da prođe verifikaciju građana, obično kroz referendum. Odluke koje se donose na nižim nivoima donesene su u još tešnjoj koaliciji između vlasti i građana. Međutim, treba imati u vidu da je ovo tradicionalni građanski kulturni model koji je zahtevao vreme i koji se i dalje razvija.

Naše opštine sada primenjuju različite modele informisanja i konsultacija sa građanima. Načini informisanja prilagođavaju se različitim kategorijama građana, mladi – stari, seosko – gradsko stanovništvo, žene – muškarci. Neke opštine, npr. Pirot, Paraćin, Ćuprija, Bojnik, Temerin, Sombor, Odžaci, Kula, odlučuju se da šire konsultuju građane. Ovo podrazumeva da se građani izjašnjavaju dva puta. Prvi put građani imaju priliku da iznesu sve svoje prioritete, a drugi put biraju jedan od odabranih prioriteta. S druge strane, lokalne samouprave kao recimo Malo Crniće, Pećinci, Užice građane pozivaju da zajedno odluče o prioritetima u pojedinačnoj oblasti. I jedan i drugi način podrazumevaju dosta promena u dosadašnjem načinu saradnje sa građanima, što, svakako, zahteva entuzijazam ljudi koji rade na ovim poslovima i vreme.

Jedan od primera osmišljene promene saradnje sa građanima je Užički program lokalnog partnerstva, za koji je u 2019. godini izdvojeno pet miliona dinara prikupljenih kroz naplatu poreza na imovinu. Tokom pripreme konsultovano je više od 250 građana i predstavnika građana kroz četiri javne rasprave i ukupno devet sastanaka sa grupama građana. Građani su odlučivali o finansiranju manjih javnih površina koje su u vlasništvu grada. Kako bi se izašlo u susret seoskim mesnim zajednicama, građani su predložili da je dovoljno 20 građana u partnerstvu koje bi predložilo projekat. Kriterijume za odabir projekata takođe su predložili i odobrili građani. Projekti će se podržavati sa maksimalno 500.000 dinara, tj. maksimalno 90 odsto ukupne vrednosti, dok su građani spremni da kroz sopstveni volonterski angažman ulože preostalu vrednost projekta. Grad Užice ima u planu da ovaj program razvija i unapređuje, u skladu sa interesima građana. Iz ovog primera se može videti kompleksnost poslova koje je lokalna samouprava preuzela, ali i spremnost građana da ojačaju poverenje u lokalne vlasti i da preuzmu ulogu koja im pripada.

Nespremnost građana da se uključe u ove procese i nepoverenje u sopstveni uticaj često se navode kao jedna od ključnih prepreka u primeni Zakona. Međutim, važno je imati u vidu da se poverenje gradi direktnim, otvorenim i stalnim interakcijama.

Iskustva švajcarskog programa „Reforme poreza na imovinu” navodi na zaključak da je razvoj demokratske kulture i uključivanje građana u donošenje odluka od javnog interesa proces koji ne može biti preuzet. Uključivanje građana u odlučivanje mora biti razvijeno tako da odgovara samom društvu, pa čak i na nivou jedne lokalne samouprave. Važno je da se ovom procesu posvetimo sa mnogo entuzijazma i strpljenja, na svim nivoima. Da kao građani postanemo svesni svojih prava, ali i obaveza da kreiramo okruženje kakvo nam odgovara. Ako ništa drugo, plaćamo za to okruženje. Da kao nosioci vlasti budemo dovoljno svesni da smo i sami građani i da prepustimo deo kontrole građanima. Ako ništa drugo, za ono za šta građani plaćaju. Da kreiramo ambijent za zadovoljne građane, koje dobro čujemo i sa kojima dobro komuniciramo.

Sociolog, saradnik na švajcarskom programu „Reforma poreza na imovinu”