Да се грађанин пита

Навршило се тачно годину дана откако је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи. Овим Законом први пут су грађанима додељена права да одлучују о локалним инвестицијама, а општинама и градовима обавеза да грађане питају.

Швајцарска влада већ шесту годину заредом пружа подршку Србији у области реформе пореза на имовину. Као предуслов, од локалних самоуправа се очекује да поштују закон и да развију и примене начине домаћинског управљања прикупљеним новцем. Локалне самоуправе први пут су укључивање грађана схватиле као засебан део посла у који је неопходно уложити време, људске и материјалне ресурсе. Ово је резултирало формалним усвајањем плана рада на учешћу грађана у процесима одлучивања у 41 локалној самоуправи.

Да ли се ови планови поштују, да ли се грађани осећају укљученим, где су кључне тачке спотицања у примени законских права и обавеза, шта је са општинама и градовима који нису део наведене подршке, питања су која су још отворена, а одговори специфични за сваку општину или град.

Швајцарска је једно од оних друштава за која сви знамо да свака важна одлука мора да прође верификацију грађана, обично кроз референдум. Одлуке које се доносе на нижим нивоима донесене су у још тешњој коалицији између власти и грађана. Међутим, треба имати у виду да је ово традиционални грађански културни модел који је захтевао време и који се и даље развија.

Наше општине сада примењују различите моделе информисања и консултација са грађанима. Начини информисања прилагођавају се различитим категоријама грађана, млади – стари, сеоско – градско становништво, жене – мушкарци. Неке општине, нпр. Пирот, Параћин, Ћуприја, Бојник, Темерин, Сомбор, Оџаци, Кула, одлучују се да шире консултују грађане. Ово подразумева да се грађани изјашњавају два пута. Први пут грађани имају прилику да изнесу све своје приоритете, а други пут бирају један од одабраних приоритета. С друге стране, локалне самоуправе као рецимо Мало Црниће, Пећинци, Ужице грађане позивају да заједно одлуче о приоритетима у појединачној области. И један и други начин подразумевају доста промена у досадашњем начину сарадње са грађанима, што, свакако, захтева ентузијазам људи који раде на овим пословима и време.

Један од примера осмишљене промене сарадње са грађанима је Ужички програм локалног партнерства, за који је у 2019. години издвојено пет милиона динара прикупљених кроз наплату пореза на имовину. Током припреме консултовано је више од 250 грађана и представника грађана кроз четири јавне расправе и укупно девет састанака са групама грађана. Грађани су одлучивали о финансирању мањих јавних површина које су у власништву града. Како би се изашло у сусрет сеоским месним заједницама, грађани су предложили да је довољно 20 грађана у партнерству које би предложило пројекат. Критеријуме за одабир пројеката такође су предложили и одобрили грађани. Пројекти ће се подржавати са максимално 500.000 динара, тј. максимално 90 одсто укупне вредности, док су грађани спремни да кроз сопствени волонтерски ангажман уложе преосталу вредност пројекта. Град Ужице има у плану да овај програм развија и унапређује, у складу са интересима грађана. Из овог примера се може видети комплексност послова које је локална самоуправа преузела, али и спремност грађана да ојачају поверење у локалне власти и да преузму улогу која им припада.

Неспремност грађана да се укључе у ове процесе и неповерење у сопствени утицај често се наводе као једна од кључних препрека у примени Закона. Међутим, важно је имати у виду да се поверење гради директним, отвореним и сталним интеракцијама.

Искуства швајцарског програма „Реформе пореза на имовину” наводи на закључак да је развој демократске културе и укључивање грађана у доношење одлука од јавног интереса процес који не може бити преузет. Укључивање грађана у одлучивање мора бити развијено тако да одговара самом друштву, па чак и на нивоу једне локалне самоуправе. Важно је да се овом процесу посветимо са много ентузијазма и стрпљења, на свим нивоима. Да као грађани постанемо свесни својих права, али и обавеза да креирамо окружење какво нам одговара. Ако ништа друго, плаћамо за то окружење. Да као носиоци власти будемо довољно свесни да смо и сами грађани и да препустимо део контроле грађанима. Ако ништа друго, за оно за шта грађани плаћају. Да креирамо амбијент за задовољне грађане, које добро чујемо и са којима добро комуницирамо.

Социолог, сарадник на швајцарском програму „Реформа пореза на имовину”