Umesto Staklenca – dnevna soba Beograda

Leo ima godinu dana. Prohodao jeste, ali i dalje uživa u puzanju. Posebno kada se u čarapama spretno kliza niz strmi pod biblioteke „Odi” u centru Helsinkija, provlačeći se između nogu posetilaca dok se penju na svojevrsni pramac zdanja koje su Finci dobili kao rođendanski poklon od grada i države za stogodišnjicu nezavisnosti. Leov široki osmeh uverava da se on u ovom kutku oseća kao u dnevnoj sobi. Za dnevnu sobu Helsinkija „Odi”, jedno od 37 odeljenja gradske biblioteke, važi otkako je otvorena prošle godine. Jer, ona je ponajmanje dom za 100.000 knjiga, časopisa i novina.

„Odi” je javni potpuno besplatni prostor u vlasništvu građana koji na tom mestu mogu da završavaju radne obaveze, gledaju filmove, koriste audio-vizuelna studija za snimanje, tri de štampače, šiju, drže časove kuvanja, organizuju brojne radionice i izložbe, igraju video-igrice, ručaju, na terasi ispijaju kafu, uživaju u panoramskom pogledu ili da se samo ispruže i mozak puste na otavu.

Pozicionirana je u srcu Helsinkija na trgu Kansalaistori i okružena ustanovama moderne demokratije – tačno preko puta „Odi” je nacionalni parlament, pored nje su i zdanje slobodne štampe Sanomatalo, muzej savremene umetnosti Kijazma i kuća muzike Musikitalo, a u blizini biblioteke je i kongresni centar Finlandija.

Marko Stojčić:

„Na Trgu republike, gde su dve najznačajnije institucije srpske kulture, Narodno pozorište i Narodni muzej, uz Kulturni centar Beograda, trebalo bi da bude još jedan multifunkcionalni kulturni objekat sa podzemnom garažom i stanica metroa”

Obilazak tog kulturnog i medijskog čvorišta ne može a da ne asocira na Trg republike, kao na mesto gde bi mogla da bude adresa beogradske „Odi”. Tako bi se stavila tačka na višegodišnju dilemu da li umesto Staklenca zidati zgradu opere ili galerije.

Pošto još ne znamo kako će konačno izgledati preuređeni centralni beogradski trg, iznenađenja nisu isključena uprkos tome što su poslednje zvanične najave bile da će Staklenac zameniti zdanje opere za koje će biti raspisan arhitektonski konkurs.

Gradski urbanista Marko Stojčić smatra da ovaj prostor, koji već tri decenije zauzima privremeni tržni centar, nije dovoljno veliki za zgradu opere i zato predlaže da buduća koncertna dvorana Filharmonije u novobeogradskom Bloku 13 bude dom i za operu i za sve velike koncerte klasične muzike. Za tu ideju, za koju, kako kaže, još nije dobio zeleno svetlo, nije kasno. Jer, konkurs za koncertnu dvoranu između Palate Srbija i trgovačko-poslovnog centra „Ušće” tek treba da bude organizovan.

– Na Trgu republike, gde su dve najznačajnije institucije srpske kulture, Narodno pozorište i Narodni muzej, uz Kulturni centar Beograda, trebalo bi da bude još jedan multifunkcionalni kulturni objekat sa podzemnom garažom i stanica metroa. Slažem se da bi to mogla da bude dnevna soba Beograda u kojoj će kulturni i umetnički sadržaji preovladati, ali tako da privuku što više žitelja prestonice. Sprovešćemo anketu među građanima i kulturnim poslenicima da vidimo šta bi oni voleli da imaju na tom mestu – najavljuje Stojčić.
Takvom potezu pribegle su finske vlasti pre nego što su odlučile da na Narodnom trgu, jednom od poslednjih neiskorišćenih prostora u centru Helsinkija, grade biblioteku. Vođeni idejom da ona mora da zadovolji različite potrebe korisnika koji nisu samo potrošači kulture nego aktivni učesnici društva, sproveli su niz istraživanja o tome šta bi biblioteka u 21. veku mogla i trebalo da bude. To je, uostalom, bila i njihova obaveza jer najbolji sistem obrazovanja na svetu počiva i na činjenici da 5,5 miliona Finaca godišnje iz biblioteka širom zemlje iznajmi čak 68 miliona knjiga.

U zdanje u centru Helsinkija dugačko stotinak metara uloženo je 98 miliona evra, ne računajući opremu (Foto B. Tošković)

Pre nego što su 2012. godine organizovali međunarodni arhitektonski konkurs, na koji su pristigla 544 rada, prikupili su ideje građana za dizajn biblioteke današnjice. Stanovnici Helsinkija birali su i umetnička dela koja oplemenjuju „Odi”. Čak je i njeno ime plod otvorenog takmičenja u kojem su žitelji finske prestonice davali predloge, a žiri na kraju izabrao kuma. Sve to je doprinelo da građani zavole i osećaju „Odi” kao svoje zdanje, možda i pre nego što je 2013. proglašen pobednik konkursa – finska projektantska kompanija „ALA arkitekts”, a dve godine kasnije započeta i 2018. završena gradnja centralne biblioteke.

Osmišljena je kao energetski efikasna troetažna građevina u koju je uloženo 98 miliona evra, ne računajući opremu. Stotinak metara je duga, a ukupna površina joj je oko 17.000 kvadratnih metara.

Arhitektura zgrade koja je sve samo ne klasična biblioteka pleni inovativnošću. Finskim smrekovim daskama obložena blago zatalasana površina glavne fasade prerasta u atraktivnu nadstrešnicu koja neobičnim oblikom stvara zaklon za javne događaje ispred „Odi” i mami posetioce da uđu u zdanje.

Biblioteka „Odi” nije samo dom za 100.000 knjiga – ona je javni besplatni prostor u vlasništvu građana koji tu mogu da gledaju filmove, koriste audio-vizuelna studija za snimanje, 3D štampače, šiju, drže časove kuvanja, organizuju brojne radionice i izložbe, igraju video-igrice...(Foto B. Tošković)

Ulazni hol i prvi nivo doživljavaju se kao logičan nastavak javnog prostora ispred biblioteke. Dva javna sadržaja gradski trg i „gradska dnevna soba” srasli su na tom mestu u nerazdvojnu celinu.

Nadstrešnica je u isto vreme i krovna terasa sa koje se sagledava Helsinki. Na terasu se izlazi sa glavne etaže na kojoj su police sa knjigama, čitaonice, kafić i deo za decu. Ovaj prostor kupa se u dnevnoj svetlosti koja dopire kroz zastakljenu fasadu i krovne lanterne koje probijaju valovitu „kapu” zdanja.

Baš na tom nivou biblioteke „Odi” beba Leo hvata svoj priključak naciji koja i ove godine, prema istraživanjima, važi za najsrećniju na svetu.