Podrška digitalizaciji srpskog notarijata

U okviru posete francuskog predsednika Emanuela Makrona, u Beogradu je u ponedeljak potpisan Memorandum o saradnji između Visokog saveta javnog beležništva Francuske i Javnobeležničke komore Srbije i Ministarstva pravde Republike Srbije.

Notarijat u Francuskoj postoji od 1270. godine. Danas Francuska ima 13.695 notara. Javni beležnici u Srbiji obeležiće u septembru pet godina postojanja, a trenutno u Srbiji radi 198 notara.

Memorandum ima za cilj jačanje već postojeće saradnje i njeno proširenje na oblast novih tehnologija. Svečanim potpisivanjem memoranduma u Palati Srbija, strane su se obavezale da će saradnju proširiti na oblast digitalizacije arhiva i dokumenata, saopšteno je iz Javnobeležničke komore Srbije.

Memorandum su sa srpske strane potpisali Jelena Deretić, pomoćnica ministarke pravde i Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore Srbije, a sa francuske gospodin Žan Fransoa Umber, predsednik Visokog saveta javnog beležništva Francuske, koji je dao intervju za „Politiku”.

Šta predviđa potpisani sporazum i na koji način će ova saradnja doprineti razvoju javnog beležništva u Srbiji?

Važno je naglasiti da javno beležništvo Francuske i Srbije ima nekoliko zajedničkih karakteristika. I u Srbiji i u Francuskoj postoji pravna kultura, koja se zasniva na pisanom pravu. Naši notari su ljudi koji su ovlašćeni i zaduženi da izdaju dokumente koji imaju odgovarajuću vrednost, jer su činjenično provereni. To je veoma važna zajednička osobina javnog beležništva u Francuskoj i u Srbiji. Druga, takođe jako bitna strana beležništva u naše dve zemlje je i razlog postojanja notara – a to je da su oni u službi javnosti, građana, klijenata i države koja im je dala ovlašćenja. Kada pođemo od tih činjenica, smatramo da je postojala potreba da se potpiše ovaj memorandum o saradnji naše dve komore, koji će nam omogućiti da podržimo digitalizaciju u oblasti javnog beležništva u Srbiji, a što je, pre svega, u službi građana, korisnika javnobeležničkih usluga.

Koji cilj ima primena informacionih tehnologija u javnom beležništvu, šta to donosi građanima, šta je donelo Francuzima?

Cilj primene novih informatičkih alata u našoj  profesiji je ubrzanje razmene dokumenata, ubrzanje procesa provere dokumenata, kao i ubrzanje upisa bilo kakvih promena u registrima. To je izuzetno važno, kako za građane, tako i za javne vlasti koje upravljaju sistemima, a notarima se tako omogućava da budu na usluzi svima, i da u procedurama budu brži i efikasniji.

Kakva su dostignuća u Francuskoj kada je reč o digitalizaciji javnobeležničkih dokumenata?

U Francuskoj mi već duže vreme imamo mogućnost da koristimo tehničke alate koji ubrzavaju naš rad, a danas smo dostigli stopu od 85 odsto digitalizacije celog sistema. Mnoge javnobeležničke isprave izdaju se isključivo u elektronskoj formi, dematerijalizovane su, što je velika prednost u našem radu. Upravo ovim memorandumom, omogućili smo da svojim kolegama u Srbiji pružimo podršku i da im prenesemo to svoje iskustvo u digitalizaciji i primeni elektronskih alata u javnom beležništvu.

U Francuskoj je notarska profesija veoma cenjena, prema mnogim istraživanjima čak i najcenjenija pravosudna profesija, sa dugom tradicijom. Šta je potrebno da bi i srpski javni beležnici dostigli ugled koji vi imate u svojoj zemlji?

Za građane je najbitnije da se izgradi odnos poverenja. Francuzi imaju poverenje u svoje notare pre svega zahvaljujući kvalitetu naših beležnika, koji se kontinuirano pravnički obrazuju, ali i poštuju visoke etičke norme. Javni beležnici moraju da budu besprekorni, nikada ne smeju da se priklone ni jednoj strani. Oni nisu advokati, i građani u Francuskoj jednostavno znaju da će javni beležnici posao uraditi kvalitetno. Mislim da je za srpski notarijat važno da protekne neko vreme, da se građani naviknu na novu profesiju, da vide da su javni beležnici njima nepristrasno na usluzi i da rade u skladu sa propisima.ANTRFILE

Porez notara u Srbiji jedinstven u svetu

Stefan Zečević, član Visokog saveta notarijata Francuske, poreklom iz Srbije, kaže za „Politiku” da su javni beležnici u Srbiji uspeli da zadobiju poverenje građana, iako postoje tek nepunih pet godina.

– U početku sam se veoma plašio da javno beležništvo u Srbiji neće uspeti, jer je postojao veliki otpor prema toj novoj profesiji. Međutim, naše kolege su ovde jako dobro radile i situacija je preokrenuta. Građani sve više uviđaju da su kod notara bezbedni. Javni beležnici su uspeli da zadobiju prilično poverenje građana i to je neverovatan napredak, koji se skoro nije mogao očekivati – naglasio je Zečević.

Građanima Srbije se usluge javnih beležnika čine skupim. Pitali smo da li je tako i u Francuskoj i da li u istoj meri i francuski notari plaćaju poreze i doprinose kao javni beležnici u Srbiji, koji iznose blizu 70 odsto cene njihovih usluga.

– Situacija u Srbiji je kada je reč o porezu na usluge javnih beležnika jedinstvena u svetu. Mi smatramo da je to nepravično i neodrživo i verujemo da će se to promeniti. Sa druge strane, usluge javnih beležnika nigde u svetu građani ne doživljavaju kao jeftine. I kod nas u Francuskoj, gde notari imaju izuzetan ugled, građani često misle da sav novac, pa i kada plate porez kod nas, ostaje notaru. Tu je situacija slična u celom svetu. Zbog toga, moramo stalno da radimo na edukaciji svih korisnika naših usluga – rekao je Stefan Zečević.