Na KiM ugroženi svi elementi opstanka srpske zajednice

VAŠINGTON – Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je u Vašingtonu na Ministarskoj konferenciji o verskim slobodama da su pripadnici srpskog naroda, crkva i hrišćansko kulturno-istorijsko nasleđe na Kosovu i Metohiji - žrtve nacionalističke ideologije stvaranja homogenog etničkog, kulturnog i verskog prostora, prenosi Tanjug.

„Posebno od juna 1999. godine, ugroženi su gotovo svi elementi opstanka srpske zajednice - ljudi, materijalna i nematerijalna kulturna baština, crkve i manastiri, uz uništavanje i druge vidove devastacije verskih, kulturnih, istorijskih tragova slovenstva i pravoslavlja, uključujući verbalne i fizičke napade, pa i ubistva sveštenika Srpske pravoslavne crkve”, naveo je Dačić.

Od četiri izuzetna verska objekta koja se nalaze na listi svetske baštine Uneska u opasnosti - Pećka patrijaršija, manastir Visoki Dečani, manastir Gračanica i Bogorodica Ljeviška, opstala su samo tri jer su bili pod punom fizičkom zaštitom NATO snaga u vreme organizovanih talasa etničkih pogroma, rekao je ministar.

„Stanje prava na veroispovest srpskog stanovništva u ovim okolnostima direktno zavisi od sredine u kojoj se verski objekat nalazi”, kaže on.

Kako je istakao, ta tragična situacija ima,nažalost, pored etničkih, i svoje sistemske uzroke.

„Mora se shvatiti da objekti SPC na Kosovu i Metohiji nisu muzeji, niti spomenici - oni su deo koncepta žive crkve, koja je uvek dostupna i na usluzi vernicima, hramom, sveštenstvom i monaštvom. Isto tako, posete raseljenog srpskog stanovništva svojim crkvama i manastirima ne smeju se smatrati hodočašćem. To nisu posete stranaca, već dolasci vernika da se pomole, da zapale sveće, da obiđu grobove svojih predaka i bližnjih”, navodi Dačić.

Naveo je i da poslednji izveštaj Stejt Departmenta o religijskim slobodama na Kosovu i Metohiji potvrđuje kršenja prava vernika Srpske pravoslavne crkve.

„Zbog svega navedenog je za unapređenje verskih sloboda u pokrajini potrebno promeniti pristup i odustati od dvostrukih standarda, negiranja, minimiziranja i relativizovanja kontinuirane diskriminacije od strane većinske zajednice i njenih institucija, što bi trebalo da prate sistematski napori za oživotvorenje prava da Srbi na Kosovu i Metohiji slobodno i neometano ispovedaju svoju veru”, kaže Dačić.

On je u govoru takođe istakao snažnu potrebu za reafirmisanjem međunarodnih standarda u vezi sa verskim slobodama.

Dačić je, u ime Srbije, izrazio solidarnost sa porukama protiv verski motivisane netrpeljivosti, netolerancije i diskriminacije po svim osnovama, uključujući versku opredeljenost, kao i poruku protiv nasilja i govora mržnje.

„Naša obaveza je da reagujemo na nepoštovanje verskih prava, ali moramo uvek imati u vidu kompleksnost svake pojedine situacije i svakom od pitanja pristupati pažljivo i odmereno, uvek vođeni premisom da je zajednički cilj postizanje najboljeg i održivog rešenja za ostvarenje ljudskih prava svake posebne verske grupe”, istakao je Dačić.

Naveo je da je Srbija sekularna država koja prepoznaje sedam tradicionalnih verskih zajednica i u kojoj, prema odredbama Zakona o verskim slobodama, deluje 28 aktivnih verskih zajednica.

Imajući u vidu da je najveći broj građana pravoslavne hrišćanske veroispovesti, želim da istaknem da je ova godina za Srpsku pravoslavnu crkvu od posebnog značaja, upravo zato što baš u njoj obeležava 800 godina svoje autokefalnosti, podsetio je on.

Istakao je da je Srbija u punoj meri posvećena realizaciji slobode vere i uverenja u svim domenima života.

„Mi to činimo kroz pridržavanje duha i slova zakona, ali i kroz poštovanje svih međunarodnih normi i standarda u oblasti vera, smatrajući prava na slobodu vere i uverenja jednim od ključnih ljudskih prava. Ova prava odnose se kako na individualno i kolektivno ispoljavanje vere unutar samih crkava i verskih zajednica, tako i u odnosima sa drugim crkvama i verskim zajednicama i državnim organima”, rekao je ministar.

Naša perspektiva budućih odnosa među crkvama i verskim zajednicama je takva da možemo sa sigurnošću tvrditi da će se i u budućem periodu, kroz međuverski dijalog koji se vodi na svim nivoima u Republici Srbiji i brigu države o ostvarivanju ljudskih prava u skladu sa najvišim svetskim standardima, ova prava ostvarivati bez diskriminacije.

„Takva situacija, nažalost, nije prisutna u našoj južnoj pokrajini, Kosovu i Metohiji, koja je počev od 1999. godine pod administrativnom upravom Ujedinjenih nacija. U tom smislu, nema nikakvih pozitivnih vesti u odnosu na moje obraćanje ovom skupu od prošle godine”, zaključio je Dačić.