U Srbiju po lepše lice i telo

Srbija može da privuče oko 100.000 zdravstvenih turista, što je dvostruko više nego sada. Taj potencijal prepoznalo je i Ministarstvo zdravlja, koje je već dodelilo sertifikate za više od 70 ordinacija i klinika. One su time dobile mogućnost da se bave zdravstvenim turizmom i promovišu na sajmovima širom planete.

Procenjuje se da 203 miliona ljudi godišnje ide na putovanja motivisana zdravstvenim razlozima i da na njima potroše 115 milijardi evra. Treba napomenuti da zdravstveni turisti u proseku troše od 3.800 do 6.000 dolara po poseti određenoj klinici i državi u koju idu na intervenciju.

Strategijom razvoja turizma do 2025. naša država je označila zdravstveni turizam kao jedan od proizvoda od posebnog značaja za razvoj turističke privrede.

Trenutno najviše stranaca dolazi u Srbiju da bi popravilo zube i uradilo neku estetsku korekciju na licu i telu, a nadležnima je cilj da se u taj posao uključe i medicinari drugih specijalnosti, posebno ortopedi i kardiohirurzi. Zbog toga će se na prezentacijama u inostranstvu predstavljati upravo ove grane medicine. Lekari i stomatolozi ne pružaju usluge iz domena zdravstvenog turizma samo u Beogradu već i u Nišu, Novom Sadu, Valjevu, Čačku, Smederevu. Šta oni nude u sertifikovanim klinikama biće predstavljeno narednog meseca novinarima iz skandinavskih zemalja koji će izveštavati o zdravstvenim kapacitetima i potencijalima za lečenje u Srbiji. Nadležni smatraju da medicinske usluge mogu da budu interesantne i Nemcima, pa je i za grupu novinara iz te zemlje organizovan obilazak zdravstvenih potencijala Beograda, Niša i Vrnjačke Banje.

Kako ističe profesor dr Marijan Novaković, predsednik Radne grupe Ministarstva zdravlja za estetsku medicinu i antiejdžing i koordinator za oblast plastične hirurgije, važno je da se postignu dogovori s osiguravajućim kućama koje će strancima „pokrivati” troškove operacija ulepšavanja.

– Oni najčešće traže povećanje ili smanjenje grudi, „peglanje” bora, takozvani fejslifting. Cene takvih intervencija su kod nas dvostruko ili čak trostruko jeftinije nego u inostranstvu. Zato se strancima isplati da plate smeštaj, prevoz i operaciju – ističe dr Novaković.

Čini se da, ipak, najviše mogu da profitiraju stomatolozi, koji imaju pune ruke posla tokom čitave godine. Međutim, profesor dr Aleksa Marković, dekan Stomatološkog fakulteta u Beogradu, ističe da bi još više trebalo raditi na razvijanju i reklamiranju dentalnog turizma.

– Najčešće dolaze naši ljudi koji su na privremenom radu u inostranstvu. Traže kompletnu sanaciju zuba, od ugradnje implantata do protetskih radova. Procenjuje se da su takve usluge u Srbiji četiri do pet puta jeftinije nego u državama u kojima oni rade, a dobijaju isti kvalitet usluge – pojašnjava dr Marković.

Budući da će se kod nas tek raditi na reklamiranju pojedinih grana medicine, pitanje je šta je ono što mogu da ponude ortopedi i kardiohirurzi, koji su već „mapirani”?

Ortoped prim. dr Branko Sbutega ističe da je ortopedija jedna od najskupljih grana medicine i da bi strancima trebalo ponuditi usluge nekih od najboljih centara iz ove oblasti, poput Instituta „Banjica”.

– Možda bi strancima bilo interesantno da dolaze zbog rešavanja problema iz domena ortopedske onkologije. Takođe, jedinstvena je metoda lečenja deformiteta, defekta kostiju, određenih anomalija i nejednakosti ekstremiteta. Možda bi Srbija mogla da konkuriše s ugradnjom veštačkih zglobova po nižim cenama nego što se to radi u drugim zemljama – smatra dr Sbutega.

Aranžman s banjskom rehabilitacijom

Kada je reč o kardiohirurgiji, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” prof. dr Milovan Bojić kaže da su oni potpuno spremni za prihvatanje stranih državljana. Liste čekanja za naše pacijente sveli su na četiri do pet meseci, planiraju da one potpuno „nestanu” za nekoliko meseci, a zatim da mogu da prime i sve one iz drugih država koji žele da se leče baš na ovom mestu.

– Prema broju intervencija i kvalitetu, mi smo u samom evropskom vrhu. Možemo strance da lečimo po komercijalnim cenama i da to bude deo aranžmana, recimo s rehabilitacijom u banjama. Mislim da bi najveće interesovanje stranaca bilo za nove tehnike koje smo počeli da primenjujemo, pre svega za lečenje aritmija srca, za zahvate na aorti, ugradnju defibrilatora, minimalno-invazivnu kardiovaskularnu hirurgiju. Mi i sada lečimo veliki broj pacijenata iz zemalja bivše Jugoslavije, koji dolaze zbog kompleksnih problema, koje nisu mogli da zbrinu u svojoj zemlji. Zanimljivo je da smo najveći broj ljudi iz bivše SFRJ i Turske, na primer, imali upravo devedesetih godina prošlog veka, kada je ovde bila teška situacija – kaže dr Bojić.