Pančevačka rafinerija se ubrzano modernizuje

Dvadeset godina posle bombardovanja, deceniju posle privatizacije, NIS je uspeo Rafineriju nafte u Pančevu da dovede u rang najboljih rafinerija u Evropi. U pančevačkoj rafineriji, koja je prošle godine proslavila pola veka od početka proizvodnje, traje izgradnja pogona Duboke prerade. Rafinerija je danas tehnološki u ravni sa evropskim rafinerijama a sa Dubokom preradom ćemo biti ispred mnogih, rekao je u intervjuu za portal Balkanmagazin Vladimir Gagić, direktor Bloka Prerada u NIS-u.

Gagić je istakao da je ubrzana modernizacija rafinerije u Pančevu počela je 2009. dolaskom Gaspromnjefta za većinskog vlasnika NIS-a i da od tada traju neprestana ulaganja u ovu fabriku. Kako je rekao, najpre je krajem 2012. godine izgrađen kompleks MHC/DHT, što je omogućilo proizvodnju goriva evropskog kvaliteta u našoj zemlji i čime je Srbija postala i izvoznik goirva.

– Ove godine smo realizovali i najkompleksniji remont u istoriji rafinerije. Konkretno, svi naši pogoni su bili u remontu. Blizu 3.500 raznih izvođača je prošlo kroz rafineriju, investirali smo 2,4 milijarde dinara. Takođe, tokom remonta smo  paralelno radili i rekonstrukciju pogona MHC/DHT, da bi bio spreman za Duboku preradu. Uz sve to, mi u Rafineriji imamo jedno veliko gradilište, jer se izvode radovi na pogonu Duboke prerade, projektu koji je vredan 300 miliona evra”, istakao je Gagić, dodajući da će ovaj projekat doenti brojne benefite.

– Pre svega, dobijaćemo značajno veće količine najkvalitetnijih naftnih derivata, pre svega dizela, oko 38 odsto, a biće više i benzina i tečnog naftnog gasa. Proizvodnjom koksa u Rafineriji, mi ćemo zadovoljiti potrebe domaćeg tržišta u potpunosti i imati određene količine za izvoz. Želeo bih da istaknem da ovaj projekat nosi i ekološke koristi, što je u skladu sa održivim razvojem i načinom na koji ga mi vidimo u NIS-u, a to je da svi naši projekti pored biznis efekta imaju i značaj za zajednicu i buduće generacije. Sa startom Duboke prerade mi nećemo više morati da proizvodimo mazut, najteži deo nafte, koji više nije ekološki prihvatljiv, već ćemo proizvoditi veće količine svetlih derivata. To ujedno korespondira sa obavezama države Srbije u ovoj oblasti – da se smanji udeo mazuta u tečnim gorivima, zaključio je Gagić.