Tresla se gora...

„Vlast u Vukovaru mora povećati prava srpske manjine, tri godine nisu napravili ništa!”, gromoglasno je 12. jula ove godine na konferenciji za štampu, komentarišući odluku hrvatskog Ustavnog suda vezanu uz službenu upotrebu srpskog jezika i pisma, najavio njegov predsednik Miroslav Šeparović, što su preneli skoro svi mediji u regionu.

O kakvoj je odluci reč?

Ustavni sud je na sednici od 2. jula ove godine prihvatio četiri godine star zahtev za ocenu ustavnosti Statuta Grada Vukovara, koji je u avgustu 2015. podneo saborski Odbor za ljudska prava i prava nacionalnih manjina. Prema toj odluci: većnici (odbornici) srpske nacionalnosti više ne moraju pismeno tražiti materijale za sednicu i zapisnike na ćirilici, nego im se moraju dostaviti na usmeni zahtev; građanima srpske nacionalnosti tela lokalne vlasti moraju na usmeni zahtev izdati dokumente na ćirilici, a ne kao dosad na pismeni u kojem je naveden pravni interes; ćirilična slova na pečatima moraju biti iste veličine kao što su i latinična: svake godine u oktobru gradske vlasti moraju oceniti stepen tolerancije i suživota i na osnovu toga doneti odluku o proširivanju prava srpske manjine.

Na ovakvu odluku prvi je reagovao gradonačelnik Vukovara Ivan Penava: „Situacija u Vukovaru nije zrela i neće biti zrela za iskorake u bilo kojem smeru koji će značiti nadograđivanje ljudskih prava... ne zato što smo mi neljudi i to ne želimo, nego jer pustiti i zaboraviti ne možemo, a nepravdu se zna kako možemo ispraviti: pravednim odnosom, pravednim kaznama i osuđivanjem odgovornih za ono što se dogodilo”, naglašavajući kako su ostali nerešeni ratni zločini počinjeni u agresiji na Vukovar i podsetivši na 30.000 logoraša, na poginule i njihove porodice, na silovane.

Zamenik gradonačelnika Vukovara iz redova srpske nacionalne manjine Srđan Milaković (DSS) uzvraća kako su to sve kozmetičke promene od strane Ustavnoga suda i da u svemu tome nema ničega suštinskog. Srbi su u Vukovaru i dalje marginalizovani, njihovo mišljenje se ne uvažava niti su pitani kod donošenja odluka. Podsetio je i na činjenicu da više državnih institucija u gradu još nema postavljene dvojezične ploče na pročeljima svojih zgrada, te da se i tu čeka očigledno da prođe vreme, odnosno, čeka se 2021. godina i novi popis stanovništva.

U saopštenju vukovarskog SDSS-a, koje je potpisao predsednik odbora Srđan Kolar, smatraju da niko ne bi trebalo da se postavi iznad Ustavnog suda i njegovih odluka, te ističu: „Mi se ne odričemo Ustavom zajamčenih prava i očekujemo da se provode u skladu sa zakonom. Kada je u pitanju konzumiranje istih prava, to treba ostaviti na slobodnu volju manjine, a ne da o tome odlučuje većina.”

Nakon prethodnih reakcija predsednica Hrvatske pozvala je gradonačelnika Vukovara na Pantovčak i javno podržala njegove stavove uz objašnjenje da ona želi da se odradi sve ono što treba po redu, da se reši pitanje stradalnika, da se postave zdravi temelji i da se onda u skladu sa Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina omoguće dodatna prava pripadnicima nacionalnih manjina, kojih na području lokalne zajednice živi više od 33,33 odsto.

Predsedničin poziv i podrška Penavi izazvao je pravu poplavu reakcija, što je i razumljivo, s obzirom na to da i predsednica dovodi u pitanje odluku ustavnog suda svoje države. I ko zna u kojem pravcu bi to krenulo da se nije oglasio i premijer Plenković, čija administracija je i nadležna za provođenje ove odluke. A on kaže: „Prema našem tumačenju odluke Ustavnog suda iz nje ne proizlazi pravna obaveza primjerice koja se tiče dvojezičnih ploča, to tamo ne piše. Ono što će se događati i što je jasno, temeljem odluke Ustavnog suda, jest da će gradsko vijeće grada Vukovara održati raspravu o stanju dijaloga, razumijevanja, snošljivosti i odnosa u gradu između Hrvata kao većinskog naroda te predstavnika srpske i drugih manjina, a potom će se sukladno ocjeni tog stanja razmotriti kako, kada i na koji način se može širiti katalog prava koji se odnosi na srpsku manjinu”, naglasivši kako je to i stav vukovarskog gradonačelnika.

I ne treba biti mnogo mudar da bi se predvideo rezultat oktobarske rasprave gradskog veća Vukovara o „stanju dijaloga, razumijevanja, snošljivosti i odnosa u gradu” između Hrvata kao većinskog naroda te predstavnika srpske manjine. Svesni su toga i vukovarski Srbi, pa zato i predlažu da pitanje konzumiranja ustavnih prava nacionalnih manjina treba ostaviti na slobodnu volju konkretne manjine, a ne da o tome odlučuje većina.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”