Kragujevac dobija garažu na osam nivoa

Kragujevac – Od gradonačelnika Radomira Nikolića smo na poslednjoj sednici skupštine grada, 19. jula, saznali da Kragujevac konačno dobija javnu garažu kakva priliči srpskom centru automobilske industrije, gradu sa skoro 200.000 stanovnika i oko 100.000 registrovanih vozila. Objekat površine 8.000 kvadratnih metara s oko 400 parking-mesta gradiće se u samom srcu grada, iza poslastičarnice „Srce”, u Ulici Kneza Miloša. Biće to „najlepša garaža”, rekao je gradonačelnik Kragujevca, poredeći je s „energetski efikasnom garažom”, koja je izgrađena na Obilićevom vencu u Beogradu.

Garažu je projektovao „Mašinprojekt”, a kragujevačko komunalno preduzeće „Šumadija”, finansijer projekta, ima na raspolaganju tri miliona evra kreditnih sredstava.

Opozicija je polemisala u vezi sa cenom ovog objekta, ali je gradonačelnik Nikolić rekao da će garaža imati solarne panele, generatore, liftove, rampe, protivpožarni sistem – „sve ono što je potrebno da građani kroz osam nivoa mogu da idu gore i dole”.

O ovakvoj ili sličnoj garaži u Kragujevcu se priča već desetak godina, pa je interesantno podsetiti na neke od starih projekata koji su bili namenjeni regulaciji stacionarnog saobraćaja u centru grada.

Prethodna vlast, danas opozicija koja kritikuje zamisao aktuelnog gradonačelnika, prvo je govorila o podizanju nekoliko nadzemnih montažnih garaža. Kao jedna od mogućih lokacija pominjan je i parking kod skupštinskog zdanja u Ulici Save Kovačevića. Danas tu verovatno nije moguće graditi nikakav objekat, budući da se BIA uselila u obližnju zgradu koja je nekada pripadala Naftnoj industriji Srbije.

O tome da su Kragujevcu potrebne garaže nije bilo spora, ali je problem nastao kada su na dnevni red došla pitanja o načinu finansiranja, o tome ko će upravljati garažama i ubirati prihod – (tadašnje) gradsko preduzeće „Parking servis” ili neka privatna firma. Vlast je zbog kritika odustala od modela javno-privatnog partnerstva i opredelila se za bankarski kredit, s namerom da garaže ostanu u vlasništvu grada.

Kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj trebalo je, između hotela „Kragujevac” i stare Robne kuće „Beograd”, graditi veliku podzemnu garažu sa 700 parking-mesta, ukupne površine 13.500 metara kvadratnih. Početak radova je bio najavljen za proleće 2012. godine, ali se od aranžmana s bankom odustalo i zbog protivljenja brojnih Kragujevčana, koji su smatrali da je neprimereno graditi garažu na mestu gde su pokopani posmrtni ostaci sugrađana koje su Nemci ubili 1941. godine, kada su okupirali grad.

Osim garaže iza poslastičarnice „Srce”, gradonačelnik Nikolić je najavio i izgradnju manje podzemne garaže u sklopu centralne gradske pijace koja će imati 60 parking-mesta. Ako se opet nešto ne ispreči, Kragujevac bi uskoro mogao da dobije ne jednu, već dve javne garaže, što bi sasvim sigurno pozdravili i rukovodioci ovdašnjih tržnih centara čije parkinge, zbog nedovoljnog broja mesta u centru grada, koristi veliki broj vozača.