Tara, „suza Evrope”, pretvorena u cementno mleko

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – O njoj su pevane pesme, ispisane brojne reportaže i priče, a „protekla” je i kroz brojne romane, ali reka Tara sada već mesecima preživljava teške dane.

Svet je reku Taru imenovao „suzom Evrope”, a kineski graditelji deonice auto-puta od Smokovca do Mateševa pretvorili su je u blato i mulj. Proterali su iz nje i nadaleko čuvenu pastrvu potočaru.

Retki su dani da se može videti korito reke, jer je pretvorena u neku čudnu tekućinu, više nalik na „cementno mleko” nego na predivno Tarino plavetnilo. Takvo stanje u reci Tari poteralo je sve ribolovce a meštani kažu da ni životinje više na njoj ne tole žeđ.

„Kada ni divlje životinje neće da joj se primaknu, a kamoli iz nje piju, onda je svakome jasno kakovo je stanje naše lepotice kojom se ponosila i Evropa, a ne samo mi, koji živimo pored nje, čija imanja ona zapljuskuje vekovima”, kaže nam N. R. iz sela Mateševo, nedaleko od Kolašina.

On dodaje da je vađenje šljunka iz Tare bila „prva faza uništavanja reke i njenog ribljeg fonda, pastrmke potočare, mladice i lipljana”.

„Poznato je da ove tri vrste ribe mogu živeti jedino u čistim planinskim rekama kakva je do početka gradnje auto-puta bila Tara”, kaže nam naš sagovornik.

„Nekoliko puta su joj menjali tok, dolazio je i premijer Duško Marković i obećao da će Tara biti zaštićena, brojne eko-ekipe, inspekcije i ministar saobraćaja i pomorstva Osman Nurković, koji je više puta obećavao njenu zaštitu, a od njegovih reči opet je samo mulj ostao i talog Tare celim vodotokom.”

Predsednik kolašinskog ribolovnog društva Momir Živković kaže da je na Tari ribolovna sezona uništena.

„Nema svrhe da štitimo revir, on više i ne postoji. Nema svrhe ni da organizujemo ribočuvarsku službu na reci Tari. Ovaj stepen nebrige prema Tari je teško objasniti ikome razumnom. Ne znam šta ću da kažem najavljenim grupama sportskih ribolovaca iz inostranstva. Taru spasiti ne možemo i pored sveg truda koji ulažemo”, kaže Živković.

Ribolovci su o uništenju ribljeg fonda obavestili inspektore za vodoprivredu i slatkovodno ribarstvo i Komunalnu policiju. Sportsko-ribolovni klub „Tara i Morača” pokrenuo je i sudski spor, a posle tri ročišta Privredni sud se oglasio nenadležnim i sada se tužba nalazi pred Osnovnim sudom u Podgorici.

I predsednik Sportskog flaj fišing kluba (SFFK) „Maniro” Mile Lazarević, poručio je da ne postoje uslovi za ribolovnu sezonu na Tari, jer „resorna ministarstva pokazuju potpunu nebrigu prema Tari”, a šteta koju trpi riblji fond je ogromna, „iako do sada nije precizno utvrđena”

Na osnovu zakona o slobodnom pristupu informacijama Mreža za afirmaciju nevladinog sektora tražila je podatke o kontrolama i kaznama u vezi sa ekološkim ekcsesima izgradnjom auto-puta. Od Uprave za inspekcijske poslove (UIP) dobila je odgovor da su inspektori „više od 60 puta posetili gradilište i podneli više zahteva za pokretanje prekršajnog postupka”. Nakon toliko izlazaka kinesku kompaniju CRBC i njene podizvođače na izgradnji auto-puta kaznili su sa manje od 20.000 evra ukupno.

Krajem prošle sedmice aktivisti ribolovnog društva dostavili su nadležnim inspekcijama, Komunalnoj policiji i medijima video-snimke i fotografije na kojima se vidi kako u noćnim satima mehanizacija kompanije CRBC vadi šljunak iz Tare, na delu vodotoka od Mateševa ka Jabuci.

Na te optužbe Kinezi su odgovorili da imaju dozvolu za vađenje šljunka iz korita reke Tare, ali ne i zašto to rade noću, kao i da li na taj način ugrožavaju riblji fond. Oni su naveli da je reč „o regulaciji korita, u skladu sa glavnim projektom auto-puta”, kao i da su dozvolu dobili od Uprave za vode.

„Regulacioni radovi se uglavnom odnose na formiranje nasipa, a prilikom ove regulacije se odvozi rečni nanos, koji se delom koristi za osiguranje nasipa, a delom za nasipanje prilaznih puteva. Ovaj materijal se ne koristi u druge svrhe, a navedeni radovi izvode se u skladu sa zakonskim propisima”, poruka je kineske kompanije.