Nik Kirios – krik nemoći cele generacije

Ako imate dilemu čiji su potezi u tenisu i komentari van terena najgledaniji na društvenim mrežama, zaboravite na Đokovića, Federera i Nadala. U pitanju je Nik Kirios, sa 24 godine 52. na svetskoj listi, daleko od onoga što je obećavao kada je kao tinejdžer stigao do četvrtfinala Vimbldona i Melburna.

Na terenu, gledaoci netremice iščekuju njegov sledeći potez: da li će to biti servis ispod ruke, vraćanje loptice kroz noge, ili volej naslepo. Ako mu ne ide, onda sledi pitanje kada će protivniku pokloniti poen, šta će slomiti i s kim će se zakačiti, od gledalaca do protivnika i glavnog sudije. Uz sve to, zna i da iznenadi gestovima divljenja prema potezu rivala ili saosećanjem sa problemima nekog od kolega.

Jednom rečju, Kirios je vrhunska zabava za publiku, po svaku cenu. A cena za njega je visoka, od rekordnog broja novčanih kazni do sve niže pozicije u vrhu.

Australijski teniser grčko-malezijskog porekla jedini je iz generacije devedesetih savladao Nadala, Federera i Đokovića u prvim susretima sa njima. Koliko raskošnim toliko i neobuzdanim talentom, davao je sve od sebe protiv najboljih tenisera profesionalne ere, a odmah zatim gubio od slabijih. I sve više tonuo u bes, u rascepu između ogromnog potencijala i njegove beznačajne realizacije. Pomenuta dva četvrtfinala 2014/15 i samo jedno finale mastersa (Sinsinati, 2017), do danas su najbolji rezultati teniskog buntovnika bez razloga, od kojeg se očekivalo da naruši dominaciju „veličanstvene trojice”.

Imao je Kirios za to vrlo bitan adut: ne samo da se ne plaši trojice najboljih, nego ga upravo oni motivišu da pokaže najbolje strane talenta. Ostale strane za sada su protiv njega: nema trenera niti trpi disciplinu, a nemoć koju pretače u uvrede na račun najboljih čini da sve teže trpi pritisak sopstvenih izjava.

U Rimu je ove godine dozvolio da ga tabloidni novinar „Njujork Tajmsa” isprovocira da saspe gomilu uvreda na račun ponašanja Rafaela Nadala i Novaka Đokovića, a potom za Nadalovog strica Tonija kaže da je idiot. Odmah potom, izgubio je meč od neuporedivo slabijeg protivnika i zaslužio novu kaznu nekim iz arsenala divljanja na terenu.

Da ne bi bio brzo zaboravljen, svoje učešće na Rolan Garosu je najavio ocenjujući uslove u Parizu kao užasne u odnosu na Vimbldon, a potom odustao od drugog grend slem turnira sezone u poslednji čas. Kazna za izjave na račun porodice Nadal stigla ga je već u drugom kolu Vimbldona. Njegov susret sa Špancem bio je za publiku derbi cele prve nedelje, a za njega bolna lekcija o kvalitetima nužnim za pobedu u tenisu.

Posle svih padova na najvećoj sceni, Kirios trenutno igra u Vašingtonu, gde je u istoj četvrtini sa našim Miomirom Kecmanovićem, i ponovo se muči sa samim sobom. Na startu turnira je ponovio ono što je najavio i pre godinu dana, da je proredio kalendar zbog „mentalnih problema”, a pobedu u drugom kolu proslavio je odbijajući da se rukuje sa glavnim sudijom.

Tenisu je, za prisustvo u medijima, Kirios više nego dobrodošao. Problem je u tome što Australijanac nije Mekinro, čija je prgavost bila u skladu sa rezultatima.

Nik Kirios je trenutno krik nemoći cele generacije devedesetih, kojoj su „veličanstvena trojica” uskratila pravo na jedan jedni grend slem. Oni od kojih se proboj najviše očekivao, sada najviše i trpe, svako na svoj način. Posle zajendičkog generacijskog debakla na Vimbldonu, Aleksandar Zverev je rekao da mu je samopouzdanje na nuli, a Stefanos Cicipas – da se tri dana zaključao u sobu i čitao knjige. Kiriosu nemoć najteže pada, a odgovori na nju koje daje van terena još više ga udaljavaju od sportskih ciljeva.

POTPIS