Komunalni haos u Leštanima

Sticajem okolnosti odlazim u Leštane, gde mi žive roditelji. Pokušavam da proniknem kako će ovo prigradsko naselje, udaljeno deset kilometara od Autokomande, proći posle odluke o decentralizaciji grada Beograda. Čini mi se da ovde teško da može da bude gore. Navešću nekoliko argumenata za ovu tvrdnju.

Izgradnja osnovne škole prolongirana je više godina, pa đaci zbog toga putuju autobusom na nastavu u Kaluđericu. Gradnja škole je započeta, grubi radovi su završeni oko 50 odsto, što znači da ni ove godine neće primiti đake pod svoj krov. Trg u centru naselja, gde je i autobuska stanica, predstavlja pravo ruglo. Okolne ulice nemaju trotoar ni sa jedne strane, pa su pešaci izloženi velikom riziku. Opasnost je još veća jer je kolovoz pun rupa, pa vozači voze u cik-cak. Potok Bolečica, koji je regulisan pre dve decenije, zapušten je i služi kao kanalizacioni kolektor. Groblje se ne održava, iako građani plaćaju taksu za korišćenje. Smeće se iznosi jednom nedeljno.

Ima i nečeg lepog u Leštanima. Crkva izgrađena pre nekoliko godina odlično se održava, a unutrašnjost se intenzivno oslikava freskama. Fudbalsko igralište i okolni tereni odlično služe mladima. Najavljuje se i gasifikacija naselja. Na ivici strelišta Bubanj potok gradi se manastir, na mestu na kojem su nove vlasti srušile stari odmah po završetku Drugog svetskog rata.

Milena Đurić,
Novi Beograd