Kolinda i Šefik – razroki pogledi na BiH

Krajem jula u Izraelu predsednica Kolinda je izjavila: „BiH je nestabilna zemlja” i toliko naljutila kolege Šefika Džaferovića i Željka Komšića da su joj više mahalaški nego kolektivno predsednički uzvratili: „Nestabilna si ti, a ne Bosna!” Ispostavilo da to nije rekla ona, nego krivo zapisala novinarka „Džeruzalem posta”, ali dva bošnjačka predstavnika joj se nisu izvinila.

A šta bi bilo da je Kolinda izjavila da je BiH veoma stabilna i funkcionalna? Svi bi to shvatili kao ironiju, a Šefik i Željko još više bi se naljutili. Ne valja im da se kaže ni da je stabilna ni da je nestabilna. Šta bi onda hteli?

Valjalo bi im da je rekla da bi BiH bila stabilna samo da nema „bosanskih” Srba i „hercegovačkih” Hrvata, jer „nemaju emociju bosanskog patriotizma”. No, oni i bez rečene emocije odvajkada žive u BiH. Zajedno čine više od polovine populacije na 75 odsto „državne” teritorije i BiH se na sve četiri strane graniči sa njihovim „maticama”. Šta sa njima uraditi? U bošnjačkoj produkciji nailazimo na nekoliko strateških mera.

– Od Srba i Hrvata u BiH treba napraviti Bosance. Ideja je nasleđena od Kalaja, preko Mikulića do Incka. Iako je bosanska nadnacija, odnosno državna ili politička nacija, tri puta doživela neuspeh i izazvala kontraefekat – nema odustajanja. Zasnovana je na ustavnom patriotizmu i građanskom društvu, dok u BiH nema građanstva, a patriotizam je kod Srba i Hrvata vezan za RS i „HB”. Čak neuporedivo više za Srbiju i Hrvatsku nego za BiH.

– Lokalnom i međunarodnom satanizacijom pritisnuti Srbe da se isele. Vele: „Hrvati u BiH su se populaciono prepolovili, a Srbi su već iscurili iz Sarajeva pa će tako isprazniti i RS...” Još uoči rata iz SDA su poručivali: „Kada zapuca, Srbi i Hrvati bežaće put matica, a Muslimani nemaju kud, boriće se i pobediti”. Ispostavilo se da su i Srbi iz matice poreklom iz BiH, kao i Srbi prognani iz Hrvatske, stizali u pomoć, dok su Muslimani zbog dobrodošlice na Zapadu ponajviše trajno otišli. Zato su Bošnjaci 2013. popisnim falsifikatom povećali procenat na više od 50 odsto, a računaju i na mudžahedine, selafije, šeike i migrante koji će preko vere prihvatiti naciju. Na upozorenje da brojno stanje nacije nema ustavno-politički, nego samo statistički značaj, bošnjački učenjaci sebe sokole da je „konstitutivnost glupost”. „Genocid” u Srebrenici služi da međunarodno anatemiše Srpsku, izvan konteksta lokalnih srpskih žrtava i političkih uzroka početka građanskog rata.

– Obezbediti kolaborante među Srbima u zajedničkim organima. Koliko god je narod već u osam izbornih ciklusa dao poverenje patriotskoj politici aktuelne vlasti izborna matematika i pojedine odredbe Aneksa 4 omogućuju pojave kao što je ministar Mektić, koji iz Saveta ministara BiH četiri godine radi protiv Srpske, koja ga je delegirala u Sarajevo. Na čelu važnog bezbednosnog resora, on predstavlja pandan Komšiću, Hrvatu u vrhu BiH po izboru Bošnjaka. Ovi pojedinačni ispadi ohrabruju Bošnjake da mogu da angažuju kritičnu masu podobnih Srba ili „bosanskih patriota” i slome RS.

– Dovesti NATO u BiH protiv „malih Rusa”. Bošnjaci se poslednjih meseci grčevito bore da, sa MAP-om, BiH jednom nogom zakorači u NATO, koji bi, kako veruju, globalnim monopolom sile dugoročno održao granice BiH i disciplinovao remetilačke Srbe, sve do potpune bošnjakizacije BiH. OHR je bez autoriteta, članstvo u EU neizvesno, pa je „maligni uticaj Rusije” prava prilika da Vašington podupre Bošnjake protiv „malih Rusa”.

– Odvojiti Srpsku od Srbije, kao i Srbiju od Srpske. Iako iz Sarajeva politički i medijski neprestano kleveću Srpsku, u fokusu napada je Srbija. Bošnjački političari su, naime, svesni zamke da optužbe protiv Banjaluke potvrđuju da je rat 1992–1995. bio građanski, pa zato radije insistiraju na agresiji iz Beograda. Od Srbije čas traže da se drži dalje od BiH, čas opet da umiruje RS. Šire priču da je Srbija gura protiv BiH ili, obrnuto, da će je otkačiti na putu za EU. Kao ideal vide „Milove Montenegrine”, koji su uz pomoć muslimanske i albanske manjine okrenuli Crnu Goru protiv lokalnih Srba i Srbije.

– Nastaviti reviziju Aneksa 4 koju je OHR zapustio. Malo, malo pa bošnjački mediji podsete Incka da ima bonska ovlašćenja, kao i na „svetle” primere Petriča i Ešdauna, koji su izobličili Dejton na štetu Srpske i Srba. Još neki nametnuti zakon, dislokacija nekog resora u Sarajevo i ustavna presuda stranaca ili čak samo smena Dodika, i Bošnjaci bi, veruju, završili posao.

Možda i nisu u krivu. Srpska jeste neuporedivo stabilnija i funkcionalnija nego i BiH i FBiH i politički sve dalja od Sarajeva, a ima i moćne saveznike, ali nije neranjiva na navedene unutrašnje i nenavedene spoljne udare. Suočeni sa otporom Srpske unitarizaciji BiH, a sada i „Herceg-Bosne” unitarizaciji FBiH, „dobri Bošnjani” su se, svojim hegemonističkim fantazijama, našli u sukobu sa vascelim komšilukom. Obrnuto proporcionalno svojoj realno nezavidnoj poziciji, oni sada hoće celu BiH, bošnjačku – i bez Srba i bez Hrvata. Najavljuju „drugo poluvreme građanskog rata” da bi preokrenuti rezultat.

No, vratimo se Kolindi. Neće biti da je u „Džeruzalem postu” sve izmišljeno. Da bi što brže apsolvirala neugodna pitanja izraelskog predsednika Rivlina o povampirenju fašizma u Hrvatskoj, čemu je i sama kumovala, predsednica se raspričala o „BiH kao šampionu po broju dobrovoljaca ISIL-a”. Domaćina je, naravno, i to veoma zanimalo, a Šefik i Željko nisu mogli da ospore rekord.

Profesor emeritus