Svaka puška je od Boga

To je bi­la bo­ži­ja vo­lja. Ni­šta dru­go ne mo­že­te da za­klju­či­te ako slu­ša­te še­fa Be­le ku­će i dru­ge ame­rič­ke zva­nič­ni­ke ko­ji su po­sle kr­va­vog pi­ra u Tek­sa­su i Oha­ju, kao i pri­li­kom ra­ni­jih puc­nja­va sa mno­go usmr­će­nih, iz­ja­vlji­va­li da se mo­le za žr­tve i da su im mi­sli sa po­ro­di­ca­ma na­stra­da­lih. Od po­čet­ka go­di­ne, vi­še od sto lju­di je iz­gu­bi­lo ži­vot u ma­sov­nim ubi­stvi­ma (po kla­si­fi­ka­ci­ji FBI – če­ti­ri ili vi­še mr­tvih).

U ova­kvim ne­sre­ća­ma, pro­šle go­di­ne je na­stra­da­lo 140, a pret­pro­šle 225 oso­ba. Za sve to vre­me, je­di­ni od­go­vor Va­šing­to­na bi­le su mo­li­tve. Za­to se deo jav­no­sti pi­ta – ho­će li vla­da ura­di­ti i ne­što kon­kret­no osim što se mo­li.

Kad god ne že­le da pre­du­zmu stvar­ne me­re, kao što sad ne že­le da pro­me­ne za­ko­ne, kon­gre­sme­ni i se­na­to­ri, uglav­nom re­pu­bli­kan­ski, ali ima i de­mo­kra­ta, im­pli­cit­no po­ru­ču­ju da je po­sre­di vi­ša si­la. „Ne­ka nas bog za­šti­ti”, po­ru­čio je i Do­nald Tramp na­kon što su dva vi­nov­ni­ka u raz­ma­ku od ne­ko­li­ko sa­ti ubi­la 31 oso­bu u El Pa­su i Dej­to­nu. Zar je to po­sao za bo­ga? Ne za dr­ža­vu? Kad se po­br­ka šta su či­je in­ge­ren­ci­je, vla­da se pred gra­đa­ni­ma na­iv­no pi­ta: „A šta smo mi tu mo­gli?” Mo­gli ste da po­o­štri­te re­gu­la­ti­vu i spre­či­te dvo­ji­cu lu­da­ka da le­gal­no do­đu do oruž­ja, ali ste bi­li isu­vi­še za­u­ze­ti ra­de­ći na in­te­re­si­ma oru­žar­skog lo­bi­ja i bra­ne­ći dr­ža­vu od da­le­ko sla­bi­jih ne­pri­ja­te­lja.

PI­ŠTOLj UME­STO LE­KA: Dok gra­đa­ni­ma nu­di mo­li­tve, Va­šing­ton kon­kret­no po­ma­že in­du­stri­ji na­o­ru­ža­nja. Do­neo je za­ko­ne o la­ba­vim pra­vi­li­ma za na­bav­ku ar­se­na­la i ne že­li da ih pro­me­ni, iz­me­đu osta­log i zbog to­ga što je oru­žar­ski lo­bi zna­ča­jan fi­nan­si­jer iz­bor­nih kam­pa­nja. Tramp je ne­dav­no blo­ki­rao ini­ci­ja­ti­vu za stro­žu re­gu­la­ti­vu, sve­stan da nje­go­vi bi­ra­či u ve­li­kom bro­ju po­dr­ža­va­ju slo­bo­du na­o­ru­ža­va­nja.

Ovaj deo gla­sa­ča se po­zi­va na ustav, gde pi­še da Ame­ri­kan­ci ima­ju pra­vo na po­se­do­va­nje oruž­ja, ma­da nig­de ne pi­še da mir­no­dop­ske gra­do­ve tre­ba pre­pla­vi­ti oruž­jem sa ra­ti­šta, auto­mat­skim pu­ška­ma ko­je su osmi­šlje­ne da za što kra­će vre­me po­bi­ju što vi­še lju­di. U dru­gom amand­ma­nu ne pi­še ni da ku­po­vi­na snaj­pe­ra ne tre­ba da se raz­li­ku­je od ku­po­vi­ne hle­ba, ali je i da­lje sna­žan ot­por stro­žim pra­vi­li­ma, či­ji bi cilj bio da ci­vi­le sa ra­di­kal­nom ide­o­lo­gi­jom i men­tal­nim pro­ble­mi­ma spre­če da bu­du bo­lje na­o­ru­ža­ni od pro­fe­si­o­nal­nih voj­ni­ka. Ka­kvu sre­ću ima in­du­stri­ja na­o­ru­ža­nja što broj­ni po­je­din­ci pri­hva­ta­ju či­nje­ni­cu da je u naj­bo­ga­ti­joj ze­mlji na sve­tu za­ga­ran­to­va­no še­ta­nje sa mi­tra­lje­zom, ali ne i zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje! Ipak, nje­na naj­ve­ća sre­ća je što je uz po­moć lo­bi­sta, po­li­ti­ča­ra, me­di­ja i na­uč­nih in­sti­tu­ta ube­di­la lju­de da im opa­snost vre­ba sa svih stra­na i da dr­ža­va i po­je­din­ci mo­ra­ju bi­ti na­o­ru­ža­ni do zu­ba.

PER­PE­TU­UM MO­BI­LE: Upla­šen čo­vek se ne bu­ni što vla­da tro­ši na voj­sku vi­še ne­go sle­de­ćih osam naj­ve­ćih ar­mi­ja za­jed­no i što su ci­vi­li još i bo­lje na­o­ru­ža­ni od Pen­ta­go­na (vi­še ko­ma­da oruž­ja je u ru­ka­ma ci­vi­la ne­go voj­ske). Ne po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko to da naj­sna­žni­ja „im­pe­ri­ja” ko­ju je svet ikad vi­deo drh­ti pred te­ro­ri­sti­ma sa­kri­ve­nim po bli­sko­i­stoč­nim i av­ga­ni­stan­skim pe­ći­na­ma. „Bo­ing” i „Lok­hid Mar­tin” ne mo­ra­ju da bri­nu za po­tra­žnju sve dok uzrok pred­sta­vlja­ju kao re­še­nje pro­ble­ma. U to­me im po­ma­že i Tramp, pred­la­žu­ći svim gra­đa­ni­ma da se na­o­ru­ža­ju jer će ta­ko ima­ti sa či­me da se bra­ne za vre­me puc­nja­va.

Ovim „ma­đi­o­ni­čar­skim” tri­ko­vi­ma, oru­ža­ri su i sa pret­hod­nim ad­mi­ni­stra­ci­ja­ma na­be­di­li jav­nost da je te­ro­ri­zam naj­ve­ća opa­snost po ži­vo­te Ame­ri­ka­na­ca i da dru­štve­no bo­gat­stvo tre­ba tro­ši­ti na bor­bu pro­tiv te­ro­ra. U stvar­no­sti, te­ro­ri­zam je mi­no­ran uzroč­nik smrt­no­sti u SAD. Naj­ve­ći re­al­ni uzroč­ni­ci smrt­no­sti su bo­le­sti sr­ca, rak i sa­o­bra­ćaj­ne ne­sre­će, ali iz­gle­da da i tu „vi­ša si­la” ne do­zvo­lja­va po­li­ti­ča­ri­ma da no­vac po­re­skih gra­đa­na, ume­sto u dro­no­ve i ra­ke­te, ula­žu u le­če­nje, bo­lju is­hra­nu, ško­le, si­gur­nost na pu­te­vi­ma i ze­le­ne teh­no­lo­gi­je. 

PO­GLE­DAJ MA­LO BO­LjE: Po­sle 11. sep­tem­bra, isla­mi­sti su u SAD ubi­li oko sto sta­nov­ni­ka. Vi­še lju­di je po­gi­nu­lo u na­pa­di­ma be­lih su­pre­ma­ci­o­ni­sta, eks­trem­nih de­sni­ča­ra i „mr­zi­te­lja” imi­gra­na­ta. U tom pe­ri­o­du je u svim puc­nja­va­ma (po­li­tič­ki i ne­po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­nim ubi­stvi­ma, sa­mo­u­bi­stvi­ma i ne­sreć­nim slu­ča­je­vi­ma) na­stra­da­lo po­la mi­li­o­na Ame­ri­ka­na­ca. Al Ka­i­da i Islam­ska dr­ža­va mo­gu sa­mo da sa­nja­ju o to­li­kim žr­tva­ma, ali je Va­šing­ton ostao usred­sre­đen na te­ro­ri­zam ume­sto na oruž­je, ra­si­zam, kse­no­fo­bi­ju i mr­žnju pre­ma imi­gran­ti­ma u svo­jim gra­ni­ca­ma. Isto­vre­me­no je na­sta­la i epi­de­mi­ja umi­ra­nja od dro­ge, od če­ga je sa­mo 2018. umr­lo oko 70.000 lju­di.

Ta­ko je Ame­ri­ka po­sled­njih 20 go­di­na po­tro­ši­la šest bi­li­o­na do­la­ra na Bli­skom is­to­ku i Av­ga­ni­sta­nu da bi na kra­ju ot­kri­la da joj je kod ku­će sta­sa­la ge­ne­ra­ci­ja do­ma­ćih te­ro­ri­sta i da se oruž­je za ma­sov­no uni­šte­nje ne na­la­zi u Ira­ku već u Dru­gom amand­ma­nu i he­ro­i­nu. Za SAD va­ži isto što i za dru­ge dr­ža­ve – naj­ve­ći ne­pri­ja­telj je u nji­ma sa­mi­ma.