Свака пушка је од Бога

То је би­ла бо­жи­ја во­ља. Ни­шта дру­го не мо­же­те да за­кљу­чи­те ако слу­ша­те ше­фа Бе­ле ку­ће и дру­ге аме­рич­ке зва­нич­ни­ке ко­ји су по­сле кр­ва­вог пи­ра у Тек­са­су и Оха­ју, као и при­ли­ком ра­ни­јих пуц­ња­ва са мно­го усмр­ће­них, из­ја­вљи­ва­ли да се мо­ле за жр­тве и да су им ми­сли са по­ро­ди­ца­ма на­стра­да­лих. Од по­чет­ка го­ди­не, ви­ше од сто љу­ди је из­гу­би­ло жи­вот у ма­сов­ним уби­стви­ма (по кла­си­фи­ка­ци­ји ФБИ – че­ти­ри или ви­ше мр­твих).

У ова­квим не­сре­ћа­ма, про­шле го­ди­не је на­стра­да­ло 140, а прет­про­шле 225 осо­ба. За све то вре­ме, је­ди­ни од­го­вор Ва­шинг­то­на би­ле су мо­ли­тве. За­то се део јав­но­сти пи­та – хо­ће ли вла­да ура­ди­ти и не­што кон­крет­но осим што се мо­ли.

Кад год не же­ле да пре­ду­зму ствар­не ме­ре, као што сад не же­ле да про­ме­не за­ко­не, кон­гре­сме­ни и се­на­то­ри, углав­ном ре­пу­бли­кан­ски, али има и де­мо­кра­та, им­пли­цит­но по­ру­чу­ју да је по­сре­ди ви­ша си­ла. „Не­ка нас бог за­шти­ти”, по­ру­чио је и До­налд Трамп на­кон што су два ви­нов­ни­ка у раз­ма­ку од не­ко­ли­ко са­ти уби­ла 31 осо­бу у Ел Па­су и Деј­то­ну. Зар је то по­сао за бо­га? Не за др­жа­ву? Кад се по­бр­ка шта су чи­је ин­ге­рен­ци­је, вла­да се пред гра­ђа­ни­ма на­ив­но пи­та: „А шта смо ми ту мо­гли?” Мо­гли сте да по­о­штри­те ре­гу­ла­ти­ву и спре­чи­те дво­ји­цу лу­да­ка да ле­гал­но до­ђу до оруж­ја, али сте би­ли ису­ви­ше за­у­зе­ти ра­де­ћи на ин­те­ре­си­ма ору­жар­ског ло­би­ја и бра­не­ћи др­жа­ву од да­ле­ко сла­би­јих не­при­ја­те­ља.

ПИ­ШТОЉ УМЕ­СТО ЛЕ­КА: Док гра­ђа­ни­ма ну­ди мо­ли­тве, Ва­шинг­тон кон­крет­но по­ма­же ин­ду­стри­ји на­о­ру­жа­ња. До­нео је за­ко­не о ла­ба­вим пра­ви­ли­ма за на­бав­ку ар­се­на­ла и не же­ли да их про­ме­ни, из­ме­ђу оста­лог и због то­га што је ору­жар­ски ло­би зна­ча­јан фи­нан­си­јер из­бор­них кам­па­ња. Трамп је не­дав­но бло­ки­рао ини­ци­ја­ти­ву за стро­жу ре­гу­ла­ти­ву, све­стан да ње­го­ви би­ра­чи у ве­ли­ком бро­ју по­др­жа­ва­ју сло­бо­ду на­о­ру­жа­ва­ња.

Овај део гла­са­ча се по­зи­ва на устав, где пи­ше да Аме­ри­кан­ци има­ју пра­во на по­се­до­ва­ње оруж­ја, ма­да ниг­де не пи­ше да мир­но­доп­ске гра­до­ве тре­ба пре­пла­ви­ти оруж­јем са ра­ти­шта, ауто­мат­ским пу­шка­ма ко­је су осми­шље­не да за што кра­ће вре­ме по­би­ју што ви­ше љу­ди. У дру­гом аманд­ма­ну не пи­ше ни да ку­по­ви­на снај­пе­ра не тре­ба да се раз­ли­ку­је од ку­по­ви­не хле­ба, али је и да­ље сна­жан от­пор стро­жим пра­ви­ли­ма, чи­ји би циљ био да ци­ви­ле са ра­ди­кал­ном иде­о­ло­ги­јом и мен­тал­ним про­бле­ми­ма спре­че да бу­ду бо­ље на­о­ру­жа­ни од про­фе­си­о­нал­них вој­ни­ка. Ка­кву сре­ћу има ин­ду­стри­ја на­о­ру­жа­ња што број­ни по­је­дин­ци при­хва­та­ју чи­ње­ни­цу да је у нај­бо­га­ти­јој зе­мљи на све­ту за­га­ран­то­ва­но ше­та­ње са ми­тра­ље­зом, али не и здрав­стве­но оси­гу­ра­ње! Ипак, ње­на нај­ве­ћа сре­ћа је што је уз по­моћ ло­би­ста, по­ли­ти­ча­ра, ме­ди­ја и на­уч­них ин­сти­ту­та убе­ди­ла љу­де да им опа­сност вре­ба са свих стра­на и да др­жа­ва и по­је­дин­ци мо­ра­ју би­ти на­о­ру­жа­ни до зу­ба.

ПЕР­ПЕ­ТУ­УМ МО­БИ­ЛЕ: Упла­шен чо­век се не бу­ни што вла­да тро­ши на вој­ску ви­ше не­го сле­де­ћих осам нај­ве­ћих ар­ми­ја за­јед­но и што су ци­ви­ли још и бо­ље на­о­ру­жа­ни од Пен­та­го­на (ви­ше ко­ма­да оруж­ја је у ру­ка­ма ци­ви­ла не­го вој­ске). Не по­ста­вља пи­та­ње ка­ко то да нај­сна­жни­ја „им­пе­ри­ја” ко­ју је свет икад ви­део дрх­ти пред те­ро­ри­сти­ма са­кри­ве­ним по бли­ско­и­сточ­ним и ав­га­ни­стан­ским пе­ћи­на­ма. „Бо­инг” и „Лок­хид Мар­тин” не мо­ра­ју да бри­ну за по­тра­жњу све док узрок пред­ста­вља­ју као ре­ше­ње про­бле­ма. У то­ме им по­ма­же и Трамп, пред­ла­жу­ћи свим гра­ђа­ни­ма да се на­о­ру­жа­ју јер ће та­ко има­ти са чи­ме да се бра­не за вре­ме пуц­ња­ва.

Овим „ма­ђи­о­ни­чар­ским” три­ко­ви­ма, ору­жа­ри су и са прет­ход­ним ад­ми­ни­стра­ци­ја­ма на­бе­ди­ли јав­ност да је те­ро­ри­зам нај­ве­ћа опа­сност по жи­во­те Аме­ри­ка­на­ца и да дру­штве­но бо­гат­ство тре­ба тро­ши­ти на бор­бу про­тив те­ро­ра. У ствар­но­сти, те­ро­ри­зам је ми­но­ран узроч­ник смрт­но­сти у САД. Нај­ве­ћи ре­ал­ни узроч­ни­ци смрт­но­сти су бо­ле­сти ср­ца, рак и са­о­бра­ћај­не не­сре­ће, али из­гле­да да и ту „ви­ша си­ла” не до­зво­ља­ва по­ли­ти­ча­ри­ма да но­вац по­ре­ских гра­ђа­на, уме­сто у дро­но­ве и ра­ке­те, ула­жу у ле­че­ње, бо­љу ис­хра­ну, шко­ле, си­гур­ност на пу­те­ви­ма и зе­ле­не тех­но­ло­ги­је. 

ПО­ГЛЕ­ДАЈ МА­ЛО БО­ЉЕ: По­сле 11. сеп­тем­бра, исла­ми­сти су у САД уби­ли око сто ста­нов­ни­ка. Ви­ше љу­ди је по­ги­ну­ло у на­па­ди­ма бе­лих су­пре­ма­ци­о­ни­ста, екс­трем­них де­сни­ча­ра и „мр­зи­те­ља” ими­гра­на­та. У том пе­ри­о­ду је у свим пуц­ња­ва­ма (по­ли­тич­ки и не­по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­ним уби­стви­ма, са­мо­у­би­стви­ма и не­срећ­ним слу­ча­је­ви­ма) на­стра­да­ло по­ла ми­ли­о­на Аме­ри­ка­на­ца. Ал Ка­и­да и Ислам­ска др­жа­ва мо­гу са­мо да са­ња­ју о то­ли­ким жр­тва­ма, али је Ва­шинг­тон остао усред­сре­ђен на те­ро­ри­зам уме­сто на оруж­је, ра­си­зам, ксе­но­фо­би­ју и мр­жњу пре­ма ими­гран­ти­ма у сво­јим гра­ни­ца­ма. Исто­вре­ме­но је на­ста­ла и епи­де­ми­ја уми­ра­ња од дро­ге, од че­га је са­мо 2018. умр­ло око 70.000 љу­ди.

Та­ко је Аме­ри­ка по­след­њих 20 го­ди­на по­тро­ши­ла шест би­ли­о­на до­ла­ра на Бли­ском ис­то­ку и Ав­га­ни­ста­ну да би на кра­ју от­кри­ла да јој је код ку­ће ста­са­ла ге­не­ра­ци­ја до­ма­ћих те­ро­ри­ста и да се оруж­је за ма­сов­но уни­ште­ње не на­ла­зи у Ира­ку већ у Дру­гом аманд­ма­ну и хе­ро­и­ну. За САД ва­жи исто што и за дру­ге др­жа­ве – нај­ве­ћи не­при­ја­тељ је у њи­ма са­ми­ма.