Peking se pokazuje svetu

Od našeg specijalnog izveštača

Peking – Nešto više od dva meseca ostalo je do početka 29. olimpijskih igara u Pekingu, a glavni grad najmnogoljudnije zemlje sveta iako još pod utiskom velike tragedije koja je zadesila ovu ogromnu zemlju i koja je odnela više od 60.000 ljudskih života, hvata korak sa neumitnim tokom stvari i okreće se najvećem svetskom sportskom događaju. Život mora da ide dalje, geslo je koje je i ovde u Pekingu prisutno u svakom trenutku. Završne pripreme za Olimpijadu u punom su jeku. Sportska borilišta već su spremna da prime najbolje sportiste planete, goste iz celog sveta i domaće ljubitelje sporta, a mnogobrojni turisti i sportske delegacije mogu se videti oko velelepnih stadiona i dvorana, pravih arhitektonskih remek dela građenih da zadive posmatrača i da neskriveno pokažu moć, dostignuća i ambicije savremene Kine.

Užurbanost se vidi na svakom koraku, pre svega u finalizaciji ambijenta u kojem će se Olimpijada održati. Ubrzano se ozelenjavaju površine u ogromnom čelično – betonskom kompleksu borilišta i olimpijskog sela, koji obuhvata više hiljada hektara. Stotine radnika marljivo zaliva travu i mnoštvo sadnica, što će ovom delu grada dati humaniji izgled. Zadivljujuće veliki prostor osmišljeno je napravljen kao jedan celovit arhitektonski objekat, i ma koliko velik bio, jasno je da je namenjen onima koji će se boriti za medalje, ali i ogromnom broju gledalaca.

Cena kineskog napora da se u najboljem svetlu prikaže svetu nemerljiva je, ali ovde niko o tome ne govori. Peking je, paradoksalno zvuči, u ovom trenutku poligon na kome se Kina pokazuje kao zemlja u kojoj komunisti upravljaju kapitalizmom i to vrlo efikasno i uspešno… Počevši od novog velelepnog aerodroma čiji se terminali okom ne mogu sagledati, a još manje obići pešice, preko novih već završenih auto puteva koji vode prema gradu i koji još nisu otvoreni za saobraćaj, preko širokih bulevara načičkanih ogromnim poslovnim zgradama koje obuhvataju cele kvartove, do napora koji se čine na najtežem zadatku koji sada stoji pred organizatorima Igara – obezbeđenju čistog vazduha u višemilionskoj prestonici. Peking leži u kotlini i od Tihog okeana udaljen je nekih 80 kilometara. Na severoistoku je okružen planinskim masivom i već početkom maja prosečna temperatura se približava 30 podeoku Celzijusove skale. Takav položaj čini vazduh teškim, vlažnim i vrlo neugodnim. Uz to nema mnogo vetra koji bi pročistio smog koji će znatno uticati na sportiste, a u avgustu temperatura dostiže i do 40 stepeni. I danas Pekinga iz daljine izgleda mutno, prekriven je beličastom izmaglicom i deluje pomalo neprijatno.

Toga su svesni i zvaničnici Međunarodnog olimpijskog komiteta i nacionalnih olimpijskih komiteta i to je javno saopšteno organizatorima. Odgovor će, kako se očekuje, biti još rigorozna redukcija saobraćaja. Kako saznajemo od ljudi bliskih pekinškim vlastima, jedan od načina za smanjenje smoga je i uvođenje par - nepar sistema u saobraćaju, a možda i potpuna zabrana vožnje tokom nekih delova dana. Jer, danas, ulicama ovog megalopolisa ne voze rikše, sve je manje biciklista… ta slika zauvek nestaje i ustupa mesto saobraćajnim gužvama sličnim beogradskim u vreme najvećeg špica. Bulevarima dominiraju luksuzni modeli Audija, Mercedesa, Tojote, Honde, Hjundajija, sa zatamnjenim staklima kao simbolima individualnog bogatstva koje je u Kini dobilo nesputano pravo građanstva. Naprotiv, po lobijima najvećih i najluksuznijih hotela u Pekingu mogu se videti gomile biznismena sa svih kontinenata kako užurbano kreću na sastanke sa kineskim poslovnim ljudima. Sve je u najekskluzivnijem svetskom maniru. Ovde nema gađenja prema komunističkom sistemu, nepoštovanju ljudskih prava… Svetski kapital hrli u Kinu, danas nesumnjivo najveće globalno gradilište. Procenjuje se da se čak više od 60 odsto svih građevinskih mašina na svetu danas radi baš u Kini! Svuda niču nove građevine, kud god se uputi pogled vide se ogromni kranovi, kao i mnoštvo radnika koji rade i subotom i nedeljom. Slična slika može se videti i u siromašnijim delovima ovog grada, kojojima dominiraju slikovite niske građevine, prevashodno oslikane tradicionalnim kineskim bojama – crvenom i oker. Iako nisu imućni, vlasnici ovih objekata ne ostaju po strani. Očekuju veliki broj turista i lep prihod, ali ne treba gajiti iluziju da su, pored sopstvene želje, bili i primorani da urede „svoja dvorišta” pred licem sveta.

Shodno tome treba reći da će svi posetioci Pekinga biti srdačno dočekani, ali i da će ta srdačnost biti i dobro naplaćena. U reprezentativnim hotelima cene su paprene. Primera radi navodimo da u čuvenom stogodišnjem zdanju ogromnog hotela „Beijdžin”, koji se nalazi neposredno do trga Tijen An Men i Zabranjenog grada, samo čaša piva košta osam evra! Turiste i u centralnom delu Pekinga očekuju prodavnice u kojima se mogu naći svi najreprezentativniji svetski brendovi, ali ispecijalizovane kineske radnje sa čuvenom svilom, prirodnim biserima, i lepo dizajniranim nakitom od žada. Što se cena ovih stvarčica tiče sve je relativno i zavisi od prodavnice do prodavnice. Najskuplje su one na čijim ulazima stoje po dvojica, trojica policajaca. Tu je i kvalitet robe garantovan, ali i cene. Nema cenkanja.

Bilo kako bilo, Peking očigledno neće propustiti priliku koja mu se pružila da svetu pokaže najlepše lice. Uostalom olimpijske igre su već odavno prevazišle samo sportske okvire. One su odavno, a biće i ubuduće, poligon za demonstraciju moći jedne zemlje. Kina će to, po svoj prilici, maksimalno iskoristiti.