Пекинг се показује свету

Од нашег специјалног извештача

Пекинг – Нешто више од два месеца остало је до почетка 29. олимпијских игара у Пекингу, а главни град најмногољудније земље света иако још под утиском велике трагедије која је задесила ову огромну земљу и која је однела више од 60.000 људских живота, хвата корак са неумитним током ствари и окреће се највећем светском спортском догађају. Живот мора да иде даље, гесло је које је и овде у Пекингу присутно у сваком тренутку. Завршне припреме за Олимпијаду у пуном су јеку. Спортска борилишта већ су спремна да приме најбоље спортисте планете, госте из целог света и домаће љубитеље спорта, а многобројни туристи и спортске делегације могу се видети око велелепних стадиона и дворана, правих архитектонских ремек дела грађених да задиве посматрача и да нескривено покажу моћ, достигнућа и амбиције савремене Кине.

Ужурбаност се види на сваком кораку, пре свега у финализацији амбијента у којем ће се Олимпијада одржати. Убрзано се озелењавају површине у огромном челично – бетонском комплексу борилишта и олимпијског села, који обухвата више хиљада хектара. Стотине радника марљиво залива траву и мноштво садница, што ће овом делу града дати хуманији изглед. Задивљујуће велики простор осмишљено је направљен као један целовит архитектонски објекат, и ма колико велик био, јасно је да је намењен онима који ће се борити за медаље, али и огромном броју гледалаца.

Цена кинеског напора да се у најбољем светлу прикаже свету немерљива је, али овде нико о томе не говори. Пекинг је, парадоксално звучи, у овом тренутку полигон на коме се Кина показује као земља у којој комунисти управљају капитализмом и то врло ефикасно и успешно… Почевши од новог велелепног аеродрома чији се терминали оком не могу сагледати, а још мање обићи пешице, преко нових већ завршених ауто путева који воде према граду и који још нису отворени за саобраћај, преко широких булевара начичканих огромним пословним зградама које обухватају целе квартове, до напора који се чине на најтежем задатку који сада стоји пред организаторима Игара – обезбеђењу чистог ваздуха у вишемилионској престоници. Пекинг лежи у котлини и од Тихог океана удаљен је неких 80 километара. На североистоку је окружен планинским масивом и већ почетком маја просечна температура се приближава 30 подеоку Целзијусове скале. Такав положај чини ваздух тешким, влажним и врло неугодним. Уз то нема много ветра који би прочистио смог који ће знатно утицати на спортисте, а у августу температура достиже и до 40 степени. И данас Пекинга из даљине изгледа мутно, прекривен је беличастом измаглицом и делује помало непријатно.

Тога су свесни и званичници Међународног олимпијског комитета и националних олимпијских комитета и то је јавно саопштено организаторима. Одговор ће, како се очекује, бити још ригорозна редукција саобраћаја. Како сазнајемо од људи блиских пекиншким властима, један од начина за смањење смога је и увођење пар - непар система у саобраћају, а можда и потпуна забрана вожње током неких делова дана. Јер, данас, улицама овог мегалополиса не возе рикше, све је мање бициклиста… та слика заувек нестаје и уступа место саобраћајним гужвама сличним београдским у време највећег шпица. Булеварима доминирају луксузни модели Аудија, Мерцедеса, Тојоте, Хонде, Хјундајија, са затамњеним стаклима као симболима индивидуалног богатства које је у Кини добило неспутано право грађанства. Напротив, по лобијима највећих и најлуксузнијих хотела у Пекингу могу се видети гомиле бизнисмена са свих континената како ужурбано крећу на састанке са кинеским пословним људима. Све је у најексклузивнијем светском маниру. Овде нема гађења према комунистичком систему, непоштовању људских права… Светски капитал хрли у Кину, данас несумњиво највеће глобално градилиште. Процењује се да се чак више од 60 одсто свих грађевинских машина на свету данас ради баш у Кини! Свуда ничу нове грађевине, куд год се упути поглед виде се огромни кранови, као и мноштво радника који раде и суботом и недељом. Слична слика може се видети и у сиромашнијим деловима овог града, којојима доминирају сликовите ниске грађевине, превасходно осликане традиционалним кинеским бојама – црвеном и окер. Иако нису имућни, власници ових објеката не остају по страни. Очекују велики број туриста и леп приход, али не треба гајити илузију да су, поред сопствене жеље, били и приморани да уреде „своја дворишта” пред лицем света.

Сходно томе треба рећи да ће сви посетиоци Пекинга бити срдачно дочекани, али и да ће та срдачност бити и добро наплаћена. У репрезентативним хотелима цене су папрене. Примера ради наводимо да у чувеном стогодишњем здању огромног хотела „Беијџин”, који се налази непосредно до трга Тијен Ан Мен и Забрањеног града, само чаша пива кошта осам евра! Туристе и у централном делу Пекинга очекују продавнице у којима се могу наћи сви најрепрезентативнији светски брендови, али испецијализоване кинеске радње са чувеном свилом, природним бисерима, и лепо дизајнираним накитом од жада. Што се цена ових стварчица тиче све је релативно и зависи од продавнице до продавнице. Најскупље су оне на чијим улазима стоје по двојица, тројица полицајаца. Ту је и квалитет робе гарантован, али и цене. Нема ценкања.

Било како било, Пекинг очигледно неће пропустити прилику која му се пружила да свету покаже најлепше лице. Уосталом олимпијске игре су већ одавно превазишле само спортске оквире. Оне су одавно, а биће и убудуће, полигон за демонстрацију моћи једне земље. Кина ће то, по свој прилици, максимално искористити.