Balansiranje između pevanja i funkcije

Novu sezonu otvorićemo u oktobru operom Stanislava Biničkog „Na uranku”. To je prva srpska opera uopšte, a izvedena je premijerno daleke 1903. godine. Baš kao i Konjovićeva „Koštana”, i delo Biničkog je veoma važno za očuvanje naše muzičke baštine. Pored stalnih članova ansambla nacionalnog teatra, predstavu će pripremati i mladi umetnici, ne samo pevači nego i reditelji i dirigenti. Potom nas očekuje i planirana premijera Pučinijeve opere „Manon Lesko” krajem novembra, kao i obnova „Čarobne frule” u decembru, koja će obradovati decu i omladinu. Cilj nam je da vratimo matinee nedeljom u podne kako bi se naša najmlađa publika edukovala za tzv. visoku kulturu i umetnost, kaže Jasmina Trumbetaš Petrović, sopran, prvakinja i direktorka opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Naša sagovornica dodaje da pripreme teku i za performans koji će prirediti opera, balet i drama, povodom otvaranja novog, rekonstruisanog Trga republike 7. septembra, na sceni pod vedrim nebom, ispred Narodnog pozorišta, a pod rediteljskim okom upravnice Ivane Vujić. Spektakl „Opera na vodi” već drugu godinu zaredom planiran je nedelju dana kasnije, 14. septembra.

Jasmina Trumbetaš je uporedo sa studijama slavistike na Filološkom fakultetu učila solo pevanje prvo kod prof. Predraga Androvića, a zatim kod prof. Radmile Bakočević, kod koje je diplomirala i magistrirala. Dobijala je značajna priznanja tokom karijere. Zvanje prvakinje opere u Beogradu nosi od 2002. Ostvarila je najznačajnije role gvozdenog repertoara sopranskog faha i često nastupa u zemlji i inostranstvu, a zanima je i rad s mladim pevačima.

Opera Petra Konjovića „Koštana” postigla je krajem sezone veliki uspeh, kakav će biti njen budući život?

Kompozitor Konjović nam je ostavio neprocenjivo blago u muzičkom stvaralaštvu. Njegova „Koštana” trebalo bi da obiđe ceo svet, da svi vide kakvo muzičko blago imamo. Zato planiramo mnoga gostovanja po Srbiji i u inostranstvu. Prvo će biti u Vranju, zatim Nišu i drugim gradovima u zemlji, a u pregovorima smo s Turskom, Kinom i Makedonijom, kao i drugim zemljama u regionu.

Veći deo leta proveli ste radno u Beogradu praveći brojne planove u Narodnom pozorištu, o čemu je reč?

Iako se smatra da je Opera u Narodnom pozorištu u Beogradu počela zvanično s radom posle Prvog svetskog rata 1919. godine, ipak prva predstava je bila „Madam Baterflaj” u februaru 1920. U susret tome, naredne sezone 2020. imamo trostruki jubilej, 100 godina od osnivanja opere, potom vek od premijere „Madam Baterflaj”, i isto toliko od premijere „Evgenija Onjegina”. Iduće godine navršava se i 130 leta od premijere opere „Knez Igor” kompozitora Aleksandra Borodina, tako da ćemo u repertoar vratiti i rusku operu, pored „Onjegina”. Kao direktor opere želim da nastavim misiju koju sam započela prošle sezone, a to je da uz podršku naše države popravimo uslove rada, omogućimo ansamblu rad s oprobanim muzičkim stručnjacima i tako podignemo umetnički nivo naših predstava. Potrebno je zaposliti mlade koji bi trebalo sutra da nose repertoar opere. Potom, Opera i Balet nemaju svoju zgradu, već dele veliku scenu pozorišta s dramom, eto već čitav vek. Novo zdanje za Operu i Balet bi rešilo mnoge probleme, što danas nije nemoguće ostvariti.

Da li vaša solistička karijera trpi zbog toga što ste na čelu operskog sektora, kako usklađujete ova dva zahtevna posla?

Biti na čelu ansambla Opere, koji broji 200 ljudi, i pri tome biti u statusu prvaka Opere su dva velika zalogaja i nije lako. U balansiranju između pevanja i funkcije shvatite koliko je lepo kada ste na sceni, ma koliko su probe zahtevne i iscrpljujuće, a koliko je stresno i naporno kada na dnevnom nivou bivate ozračeni s desetinama različitih energija i uprkos tome opet se borite za opštu stvar i za svakog ponaosob. U toj borbi moja protekla sezona na mestu umetničkog direktora bila je potpuno posvećenje novom poslu. Pevala sam malo predstava jer nisam stizala da vežbam. Odlazila sam od kuće u 10 ujutru, a vraćala se mnogo puta i posle ponoći. Privatan život ne postoji, a odgovornost je velika. Ipak, moju primarnu stvar – pevanje – ne smem da zapostavim. To je moja najveća ljubav i najveća odgovornost. Zbog toga sam u poslednje vreme prvo vežbala pevanje, pa onda obavljala posao direktora. U svakom trenutku moram biti u pevačkoj kondiciji. Uz moj optimizam, pozitivnost i odgovornost, za sada uspevam da postignem da budem na visini zadatka, a vreme će pokazati koliko ću u tome imati rezultata.