Tramp kažnjava Berlin, a nagrađuje Varšavu

Svakom putovanju američkog predsednika Donalda Trampa u Evropu prethode pritisci na članice NATO-a koje ne ispunjavaju dogovorene uslove i u tome je Nemačka prva na udaru. Uoči posete Bijaricu, gde se od 24. avgusta održava samit G-7, na kome će se susresti sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, da bi usledilo putovanje u Dansku i Poljsku – već su najavljeni potezi koje će istovremeno biti simbolična opomena Berlinu i nagrada odanoj Varšavi.

Poljski ministar spoljnih poslova Jacek Čaputovič je najavio da se nada konačnom dogovoru o povećanju američkog vojnog prisustva u Poljskoj i podržao najavljene američke planove o premeštanju trupa iz Evrope. On je naglasio da prisustvo američkih trupa u Poljskoj igra veoma važnu odvraćajuću ulogu prema Moskvi i da je važnije od prisutnosti trupa zapadno od Poljske.

Vlada u Varšavi smatra da će Rusija dva puta razmisliti pre nego što rasporedi svoju vojnu efektivu kada vidi prisustvo međunarodnih snaga, naročito Amerikanaca. Rusija negira da ima agresivne namere prema susednim državama i NATO-u, a ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je naveo da se broj snaga Alijanse povećao na ruskim granicama sedam puta tokom „histerije” u Poljskoj i baltičkim zemljama.

Poljska je tražila stalno vojno prisustvo američkih vojnika i izgradnju američke baze u svojoj zemlji zbog ruske pretnje. Mediji su u junu objavili da su Vašington i Varšava blizu dogovora, ali da SAD neće odgovoriti u punom obimu željama Poljske, nego da će poslati 1.000 svojih vojnika koji bi bili pojačanje kontingentu od već raspoređenih 4.500 vojnika. Tramp je najavio da neće slati „nove” vojnike u Poljsku, nego da će se organizovati preraspodela unutar evropskih država.

Prošle nedelje je američki ambasador u Berlinu Ričard Grenel, koga Nemci opominju zbog mešanja u unutrašnje stvari i nediplomatskog tona kojim im izdaje „preporuke”, „pretio” delimičnim povlačenjem američkih trupa iz Nemačke. Razlog je poznat: Nemačka još nije povećala svoj vojni budžet na dva procenta BDP-a, koji trenutno iznosi 1,36.

Grenel je rekao da je „zaista uvredljivo očekivati da će američki poreski obveznici nastaviti da plaćaju više od 50.000 Amerikanaca u Nemačkoj, dok Nemci koriste suficit za svoje potrebe”. Američka ambasadorka u Varšavi Džordžet Mosbaher je podržala ovaj stav na Tviteru: „Poljska ispunjava svoju obavezu da plati dva odsto BDP-a NATO-u. Nemačka to ne radi. Želeli bismo da američke trupe iz Nemačke dođu u Poljsku.”

Na najavljeno premeštanje dela vojnika iz Nemačke reagovala je pre dva dana i Angela Merkel, rekavši da misli da su nemačke baze dobro mesto za američke vojnike i da je u njih dosta uloženo. Ona je ponovila da Nemačka stalno povećava rashode za odbranu i da je tokom prošle i ove godine vojni budžet uvećan za 12 odsto i da će verovatno dostići 1,41 odsto BDP. Dostizanje procenta od 1,5 odsto planirano je do 2024. godine. U Nemačkoj se nalazi većina američkih trupa u Evropi. Posle Japana Nemačka je druga najveća baza oružanih snaga SAD. Glavna komanda američkih trupa za Evropu i Afriku nalazi se u Štutgartu, najvažnija vazduhoplovna baza je u Ramštajnu, a jedan od najvećih evropskih centara za obuku pešadije je u bavarskom Grafenveru.

Ipak Nemačka je svesna da SAD imaju razloga da budu nezadovoljne. „Špigl” je podsetio da Amerikance očigledno nervira odbijanje Nemačke da učestvuje u američkoj vojnoj misiji u zaštiti trgovačkih brodova od iranskih napada u Persijskom zalivu. Zahtev SAD da pošalju kopnene snage u Siriju je takođe odmah odbijen. Da li će izviđački avion Bundesvera „Tornado” ostati stacioniran u Jordanu, nije sasvim jasno jer koalicioni partner Merkelove SPD želi njegovo povlačenje.

Iako u Nemačkoj postoji veliko nezadovoljstvo zbog toga što se jedna od najvećih američkih baza na evropskom tlu nalazi baš kod njih, vlada se ne obazire. Poznato je da se već godinama održavaju protesti ispred ove baze, protiv su i neke stranke, a u aprilu je Viši upravni sud u Minsteru kritikovao vladu da žmuri pred činjenicom da se iz ove vazduhoplovne baze izvode sporni napadi bespilotnim letelicama širom sveta. Sud je u ovom slučaju odlučivao po žalbi trojice stanovnika Jemena čiji su rođaci pobijeni američkim dronovima.