Na Arktiku plastika pada s neba

Iako je poprilično udaljen od ljudskih naselja, ni Arktik nije imun na zagađenja koja donosi moderna tehnologija. Naučnici su najnovijim istraživanjem došli do saznanja da na Arktiku pada sneg pun čestica plastike. Oni kažu da su bili šokirani kada su utvrdili da na litar snega dođe više od 10.000 čestica plastike. To znači da čak i na Arktiku ljudi udišu sitne čestice plastike koja se nalazi u vazduhu, preneo je Bi-Bi-Si. Arktik se smatra jedinim preostalim netaknutim delom sveta.

Naučnici su u vazduhu pronašli i čestice gume i raznih vlakna. Oni su skupljali sneg na ostrvu Svalbard prostom metodom, lopaticom kojom su ga ubacivali u staklenu posudu.

U laboratoriji u Nemačkoj, na institutu Alfred Vegener u Bremerhafenu u Bremenu, otkrili su mnogo više zagađujućih čestica nego što su pretpostavljali. Neke čestice bile su toliko sitne da nisu sa sigurnošću mogli da utvrde odakle su došle. Veći deo čestica bio je sastavljen od prirodnih materijala, kao što je biljna celuloza i životinjsko krzno. Međutim, u sastavu je bilo i čestica plastike, automobilskih guma, farbe i sintetičkih vlakana.

Vođa grupe doktorka Melani Bergman rekla je da su očekivali da će pronaći zagađujuće materije u snegu, ali da nisu ni sanjali da će zagađenje da bude toliko veliko. Ona je objasnila da još nisu sigurni kakav uticaj ovo zagađenje može da ima po zdravlje ljudi i dodala da je naša obaveza da promenimo odnos prema prirodnom okruženju, koje prekomerno zagađujemo.

Naučnici su ispitivali i sneg koji su sakupili u Nemačkoj i Švajcarskoj. Pojedini uzorci snega iz Nemačke pokazali su mnogo veći stepen zagađenja u odnosu na Arktik.

Naučnici smatraju da čestice plastike širi vetar, ali priznaju da im nije baš najjasniji princip po kom se zagađenje širi na tolikoj udaljenosti. Čestice se isperu iz atmosfere padavinama, pogotovo snegom i završavaju na tlu.

U istraživanjima koja su naučnici iz britansko-francuskog tima objavili u aprilu, došli su do saznanja da sitne čestice plastike padaju i na francuskim Pirinejima, drugom poprilično zagađenom regionu. U jednom od prethodnih istraživanja plastiku su pronašli i u gradu Donguan u Kini, glavnom gradu Irana Teheranu i u prestonici Francuske Parizu. I u ovom slučaju istraživači nisu sigurni odakle dolazi zagađenje.

Prisustvo velike količine plastike na Arktiku bilo je prava zagonetka za naučnike. Oni pretpostavljaju da deo zagađenja dolazi od brodova čija se farba guli s trupa dok se probijaju kroz led. Druga pretpostavka jeste da deo plastike dolazi od vetroturbina.

Doktorka Eldbjorg Sofi Hajmstad s Norveškog instituta za proučavanje vazduha Kjeler kaže da je veći deo plastike došao izdaleka, preko vazduha, i to iz Evrope i Azije, ali i iz drugih delova sveta, i da su pretnja za ekosistem, posebno za životinje.

Osim okeana, koji su prepuni plastike, nje ima i u ledu, ni vazduh nije ostao pošteđen, a pred ljudima u narednim godinama ostaje veliki zadatak da pokušaju da reše probleme koji su posledica velike upotrebe i bacanja plastike.