Kotor pamti Cacu Aleksić

Vest o smrti Slobodanke Cace Aleksić bolno je odjeknula i u Kotoru, gradu u kojem je 1993. osnovan Jugoslovenski festival pozorišta za decu, koji od 2006. nosi naziv kotorski.

Od osnivanja, program se nije mogao zamisliti bez učešća Pozorištanca „Puž”, a predstave tog ansambla na Letnjoj pozornici uvek su bile najbolje posećene i za njih se tražila karta više. Predstave koje je kao reditelj potpisivala Caca Aleksić pamte se i danas. „Meca i deca”, „Julija i Romeo”, „Pinokio”, „Pepeljuga”, „Ivica i Marica”, „Nevaljala princeza”, „Četiri praseta”, „Miladinova čarobna lampa” i druge, ostavile su dubok trag u 27 godina dugom trajanju festivala u Kotoru. Uz reditelja Cacu Aleksić, scenario je pisao Branko Milićević Kockica, koji je često imao i uloge u tim predstavama.

Za sve nas koji smo učestvovali u organizaciji festivala, osim divnih predstava koje su oduševljavale male, ali i velike gledaoce, nezaboravni su dugi noćni razgovori posle predstava sa Cacom i Brankom. Godinama su tih prvih deset dana jula, za vreme trajanja festivala, bili izuzetni – Kotor je živeo intenzivnim kulturnim životom. A Caca i Branko su posle završetka festivala krstarili svojim brodićem Bokokotorskim zalivom i nastavljali sa prijateljima da uživaju u čarima Boke.

Ovih dana, kada se Slobodanka Aleksić preselila u sećanje, u Kotoru je pamtimo kao velikog autora pozorišnih predstava koje se ne zaboravljaju, ali i kao osobu koja je dala ogroman doprinos stasavanju pozorišnog festivala u Kotoru, koji je stigao do 27 izdanja.
Dušan Davidović,
Kotor