Котор памти Цацу Алексић

Вест о смрти Слободанке Цаце Алексић болно је одјекнула и у Котору, граду у којем је 1993. основан Југословенски фестивал позоришта за децу, који од 2006. носи назив которски.

Од оснивања, програм се није могао замислити без учешћа Позориштанца „Пуж”, а представе тог ансамбла на Летњој позорници увек су биле најбоље посећене и за њих се тражила карта више. Представе које је као редитељ потписивала Цаца Алексић памте се и данас. „Меца и деца”, „Јулија и Ромео”, „Пинокио”, „Пепељуга”, „Ивица и Марица”, „Неваљала принцеза”, „Четири прасета”, „Миладинова чаробна лампа” и друге, оставиле су дубок траг у 27 година дугом трајању фестивала у Котору. Уз редитеља Цацу Алексић, сценарио је писао Бранко Милићевић Коцкица, који је често имао и улоге у тим представама.

За све нас који смо учествовали у организацији фестивала, осим дивних представа које су одушевљавале мале, али и велике гледаоце, незаборавни су дуги ноћни разговори после представа са Цацом и Бранком. Годинама су тих првих десет дана јула, за време трајања фестивала, били изузетни – Котор је живео интензивним културним животом. А Цаца и Бранко су после завршетка фестивала крстарили својим бродићем Бококоторским заливом и настављали са пријатељима да уживају у чарима Боке.

Ових дана, када се Слободанка Алексић преселила у сећање, у Котору је памтимо као великог аутора позоришних представа које се не заборављају, али и као особу која је дала огроман допринос стасавању позоришног фестивала у Котору, који је стигао до 27 издања.
Душан Давидовић,
Котор