Genetičar Miodrag Stojković Leskovac zamenio Harvardom

„Moje ime je Miodrag Stojković, a ovo sve oko mene to je crno-beli svet”, napisao je na „Tviteru” naš genetičar. Ovim tvitom nije imao nameru da kritikuje vlast, što često čini, već je uz poruku objavio i ultrazvučni snimak bebe, verovatno jedne od onih kojima je pomogao da dođu na svet. Čuveni genetičar iz Leskovca, uz čiju je podršku rođeno oko 800 beba, ponovo se vinuo u medijsku orbitu zbog odluke da Leskovac zameni za Boston, a Specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta „Spebo medikal” za Harvard. Tvrdi da odluka nije usledila jer je u jednom danu razrešen pa vraćen na dužnost šefa Katedre za matične ćelije na doktorskim studijama kragujevačkog Medicinskog fakulteta. Niti je to učinio zbog činjenice da ga je SANU precrtao u prvom krugu izbora novih članova. Kap koja je prelila čašu je, kaže, odugovlačenje izgradnje centra za matične ćelije u Kragujevcu. Zašto je to važno, objasnio je pre dva dana jednim tvitom i jednom fotografijom – uz prizor nedovršenog kragujevačkog centra, zaraslog u travu sa polomljenom zaštitnom ogradom, napisao je kako je farmaceutska kompanija „Bajer” za milijardu dolara kupila firmu koja se bavi matičnim ćelijama.

Priča o izgradnji ove ustanove podseća na mnoge druge – početak radova obeležen je januara 2016, uz prisustvo tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, reflektore televizijskih kamera i bliceve foto-aparata, a onda su u polutišini rokovi pomerani. Umesto da zgrada bude gotova za 15 meseci, kraj gradnje bi mogao da se desi tek krajem 2020, jer je to poslednji rok koji je Evropska investiciona banka dala za završetak radova.

Ipak, priča o Miodragu Stojkoviću ne liči ni na jednu drugu. Fakultetski se obrazovao da pomaže životinjama, a sav svoj rad posvetio je ljudima. Naime, posle završenog Veterinarskog fakulteta, u Hamburgu i Minhenu uradio je doktorat iz oblasti embriologije. A kada se 2004. proslavio, prvo u Njukaslu, jer je u tamošnjem Centru za humanu reprodukciju prvi u Evropi klonirao ljudski embrion, a onda i u svetu, u kojem su ga videli kao jednog od pet najperspektivnijih naučnika, nije birao gde će da nastavi karijeru na osnovu broja nula ispisanih na čeku, već se vratio u Srbiju. I to ne u glavni grad, da sa etiketom stručnjaka savetima iz nekog ministarstva usmerava razvoj nauke ili zdravstvenog sistema, već je sa koleginicom i životnom saputnicom Petrom otvorio bolnicu za lečenje steriliteta u rodnom Leskovcu. I tako je od grada na siromašnom jugu Srbije napravio simbol nade.

Stojković ne spada u grupu onih koji svoje političke stavove iskazuju samo na „Tviteru”, niti u one koji stranku menjaju sa promenom izborne volje naroda. Dosledno, od samog osnivanja, član je Demokratske stranke, s tim da je od 2012. do 2014. bio i narodni poslanik.