Grci trljaju ruke zbog uspešne sezone

Od našeg dopisnika

Atina –Turizam u Grčkoj cveta, ali ostrva postaju tesna za posetioce. Santorini je najugroženiji jer nema neophodnu infrastrukturu da prihvati sve veći broj turista koji na ostrvo stižu pre svega kruzerima. Kako kažu predstavnici lokalne vlasti, od turizma na ostrvu država je samo ubirala, ali decenijama ništa nije činjeno da se izgradi novi aerodrom, luka, putevi, hoteli i da se poboljšaju usluge u privatnom sektoru.

U poslednjih pet godina broj turista povećao se za 66 odsto, a samo 6. avgusta, prema izjavi ministra turizma Harisa Teoharisa, na ostrvo se sa kruzera iskrcalo više od 18.000 gostiju. Činjenica da su na Santoriniju proveli nekoliko sati ništa ne menja jer se tokom letnjih meseci turisti u kolonama jedva probijaju kroz zakrčene ulice. U prvih šest meseci ostrvo je posetilo 180.000 ljudi, četiri odsto više nego prošle godine, što izaziva bojazan da će zbog loših uslova, ukoliko se nešto brzo ne promeni, turisti početi da izbegavaju ovo ostrvo. Utoliko pre što je poslednjih godina ostrvo pod budnim okom međunarodnih društava za zaštitu životinja, koja se bore da se na Santoriniju zabrani korišćenje magaraca za transport. Uveden je propis da turisti sa većom kilažom ne mogu da koriste usluge magarećeg prevoza. Međutim, i dalje ove životinje žive i rade u lošim uslovima jer po najvećoj vrućini desetak puta dnevno savladavaju strme prilaze.

Novi gradonačelnik ostrva Adonis Sigalas govori o krizi na ostrvu i upozorava na zabrinjavajuću situaciju jer su, kako kaže, vazdušna i drumska infrastruktura, kao i luka, gotovo neupotrebljivi. Nova vlada pokazuje sluh za probleme ostrva koje će, kada bude završen novi aerodrom koji gradi nemačka firma „Fraport”, koja je kupila 14 lokalnih aerodroma u Grčkoj, biti spremnije za sledeću sezonu.

Međutim, problema je mnogo. Neplanska gradnja je napravila haos na ostrvu, luka je tesna za toliki broj brodova, posebno kruzera, a ni pitanje odnošenja smeća nije adekvatno rešeno. Santorini je pretesan za sve one koji bi da sa njega posmatraju zalazak sunca i u uskim uličicama provedu nekoliko sati.

Mikonos, Santorini, Krit i Rodos i ovog leta ostaju u vrhu najpopularnijih ostrva u Grčkoj. Na Mikonosu je u prvoj polovini ove godine boravilo 150.000 turista, 18 odsto više nego lane. Približni broj gostiju beleži se i na drugim ostrvima, mada će tek kada se saberu udarni letnji meseci, konačna slika biti jasnija.

Već sada je izvesno da je prihod od turizma za 15 procenata veći nego lane i da je Grčka već zaradila oko šest milijardi evra. Statistike pokazuju da gosti u proseku ostaju između šest i osam dana, da Nemci potroše 943 evra po čoveku, Britanci 752, a Francuzi oko 360 evra. Gosti iz Rusije i drugih zemalja van EU potroše u proseku mnogo manje, između 96 i 103 evra.

Na Mikonosu, međutim, zadovoljno trljaju ruke jer glavna zabava tek počinje. U toku je sedmodnevni gej festival, koji traje do 28. avgusta i na koji stiže 10.000 novih gostiju. Članovi svetske gej zajednice, koja je odavno okupirala „Ostrvo vetrova”, na Mikonosu važe za goste više klase jer je među njima mnogo bogataša, modnih kreatora, poznatih imena iz sveta filma... Policija na Mikonosu je zato u pripravnosti, angažovano je na desetine dopunskih policajaca jer sa gostima stižu i međunarodni lopovi. Krađe velikih razmera i razbojništva su u ovih desetak dana redovna pojava pa policija pokušava da, koliko-toliko, nemarne goste zaštiti od neprijatnosti.

Grci loši plivači

Neverovatno zvuči, ali Grci su vrlo loši plivači. Na plažama, posebno atinskim, retko ćete i moru videti ozbiljnog plivača jer gotovo svi samo plutaju u moru. Zato se svake godine u moru udavi preko 400 Grka. Samo za tri letnja meseca, udavile su se već 124 osobe.

„Grci su loši plivači i ne mogu da se mere sa ljudima iz drugih evropskih zemalja koji plivanje imaju kao sastavni deo programa u vrtićima, školama ili, jednostavno, to nauče od malena. Uzrok tome je naš sredozemni temperament, lenjost, uverenje da sve znamo, čak i da plivamo. Uz sve to, razlog je i nepostojanje pravne regulative za delovanje spasilaca u slučaju opasnosti”, kaže Mani Bikov, prva žena profesionalni spasilac u Grčkoj.

Evropske statistike kažu da Grčka zauzima jedno od najgorih mesta u EU po broju utopljenika – peto. Tako su 2016, po oceni statističara, na 100.000 stanovnika tri Grka nastradala davljenjem u moru.

Statistika je neverovatna za jednu mediteransku zemlju, utoliko pre što se najveći broj Grka udavi na dvadesetak metara od obale. Uostalom, dovoljno je videti atinsku plažu pretrpanu ljudima u plićaku. Neko od istočnoevropskih gostiju prokomentarisao je naglas: „Kao da gledamo kupanje u reci Gang!”

Mladi, a naročito stariji Grci, sa kapama na glavi i naočarima i obaveznim perajima satima plutaju u vodi. Tu vode ozbilje političke razgovore, komentarišu vladu, klimatske promene. Među njima niko da zapliva i, kada se takva osoba pojavi na plaži – sve oči uprte su u nju.

Jedna Grkinja mi je jednom rekla: „Vi Srbi fantastično plivate zato što imate bazene!”