Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Spomen-soba Đorđa Stanojevića u Negotinu

(Фото З. Анастасијевић)

U zgradi Elektrodistribucije u Negotinu 7. aprila 1992. godine otvorena je spomen-soba rođenog Negotinca i velikog naučnika Đorđa Stanojevića. Autori stalne postavke naučnikove memorijalne sobe bili su arhitekta Aleksandar M. Radojević, Božidar Blagojević, direktor Muzeja Krajine i Istorijskog arhiva Krajine, Ključa i Poreča, Đorđe Mitrović, kustos Istorijskog muzeja Srbije, i Dušan Stefanović. Mnogobrojne fotografije i razna dokumenta, izloženi u lepo uređenom prostoru, slikovito predstavljaju Đorđa Stanojevića – čoveka koji je osvetlio Srbiju. Jedan od eksponata je i portret Đorđa Stanojevića, delo našeg velikog slikara Milića od Mačve.

Termoelektrana na Dorćolu u Beogradu prva je javna elektrana u Srbiji. Počela je da radi 6. oktobra 1893. godine i taj datum predstavlja početak elektrifikacije Srbije. Električnom energijom osvetljavane su ulice grada i domovi uglednih građana, pokretani tramvaji i retki industrijski pogoni. Na ulicama grada bilo je postavljeno 65 lučnih lampi i 422 sijalice. Termoelektranu je konstruisao profesor fizike i mehanike Đorđe Stanojević, bliski prijatelj Nikole Tesle, koji se zdušno zalagao za uvođenje električnog osvetljenja u Srbiju, umesto gasnog, koje se ranije primenjivalo. Stanojević je više godina izučavao mogućnosti izgradnje električnih centrala u Srbiji, a naročito korišćenje vodnih tokova u tu svrhu. Zaslužan je i za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: „Pod gradom” u Užicu, „Gamzigrad” kod Zaječara i „Vučje” kod Leskovca. Hidroelektrana „Pod gradom” na Đetinji je prva elektrana u Srbiji, koju je, po Teslinim principima polifaznih struja (sagrađena samo četiri godine posle hidroelektrane na Nijagari), konstruisao Stanojević. Kamen temeljac za elektranu postavio je kralj Aleksandar Obrenović, a počela je da radi 2. avgusta 1900. godine.

Prva termoelektrana u Negotinu puštena je u rad 1924. godine, a nakon toga sa negotinskih ulica su „proterani fenjeri”, a bez posla su ostale „patroldžije”, ljudi koji su o fenjerima brinuli.

Jovan Popović

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragana
Predivan tekst! Želimo još ovakvih divnih tekstova i tema! Veliki pozdrav!
Zlatko Petrović
Dobar članak
Miki
Odličan članak. Gospodin Popović cesto promoviše Negotin, pa Negotinci treba da mu budu zahvalni, a i da mu se oduže nekim priznanjem. To isto čini i novinar Miroslav Stefanović lepim tekstovima u Magazinu. Svaka čast takvim ljudima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.