Четвртак, 27.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спомен-соба Ђорђа Станојевића у Неготину

(Фото З. Анастасијевић)

У згради Електродистрибуције у Неготину 7. априла 1992. године отворена је спомен-соба рођеног Неготинца и великог научника Ђорђа Станојевића. Аутори сталне поставке научникове меморијалне собе били су архитекта Александар М. Радојевић, Божидар Благојевић, директор Музеја Крајине и Историјског архива Крајине, Кључа и Пореча, Ђорђе Митровић, кустос Историјског музеја Србије, и Душан Стефановић. Многобројне фотографије и разна документа, изложени у лепо уређеном простору, сликовито представљају Ђорђа Станојевића – човека који је осветлио Србију. Један од експоната је и портрет Ђорђа Станојевића, дело нашег великог сликара Милића од Мачве.

Термоелектрана на Дорћолу у Београду прва је јавна електрана у Србији. Почела је да ради 6. октобра 1893. године и тај датум представља почетак електрификације Србије. Електричном енергијом осветљаване су улице града и домови угледних грађана, покретани трамваји и ретки индустријски погони. На улицама града било је постављено 65 лучних лампи и 422 сијалице. Термоелектрану је конструисао професор физике и механике Ђорђе Станојевић, блиски пријатељ Николе Тесле, који се здушно залагао за увођење електричног осветљења у Србију, уместо гасног, које се раније примењивало. Станојевић је више година изучавао могућности изградње електричних централа у Србији, а нарочито коришћење водних токова у ту сврху. Заслужан је и за изградњу првих хидроелектрана у Србији: „Под градом” у Ужицу, „Гамзиград” код Зајечара и „Вучје” код Лесковца. Хидроелектрана „Под градом” на Ђетињи је прва електрана у Србији, коју је, по Теслиним принципима полифазних струја (саграђена само четири године после хидроелектране на Нијагари), конструисао Станојевић. Камен темељац за електрану поставио је краљ Александар Обреновић, а почела је да ради 2. августа 1900. године.

Прва термоелектрана у Неготину пуштена је у рад 1924. године, а након тога са неготинских улица су „протерани фењери”, а без посла су остале „патролџије”, људи који су о фењерима бринули.

Јован Поповић

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragana
Predivan tekst! Želimo još ovakvih divnih tekstova i tema! Veliki pozdrav!
Zlatko Petrović
Dobar članak
Miki
Odličan članak. Gospodin Popović cesto promoviše Negotin, pa Negotinci treba da mu budu zahvalni, a i da mu se oduže nekim priznanjem. To isto čini i novinar Miroslav Stefanović lepim tekstovima u Magazinu. Svaka čast takvim ljudima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.