Mogu li Amerikanci da prepakuju Bosnu

Preostala kao usamljen relikt Jugoslavije u kojem se nacionalizmi sudaraju kao uoči rata, Bosna i Hercegovina prepuštena je svojoj zlehudoj sudbini, a povremeni angažmani spolja ne uspevaju da ostvare ideal multietničke, multikonfesionalne i multikulturne države zapisan između redova Dejtonskog sporazuma.

Šta sa Bosnom koja čitavu godinu dana od izbora nije u stanju da formira vlast rizikujući da halali ne samo evropske integracije već i sopstveni opstanak?

Bosanska trojka –Stranka demokratske akcije (SDA), Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) –  postrojena je na istoj liniji vatre na kojoj se nekada ratovalo. Bakir Izetbegović, Dragan Čović i Milorad Dodik, šefovi tih stranaka, i dalje stoje na putu makar kakvog pokušaja suživota tri bosanske raje. Naravno da u takvom dunjaluku nisu u stanju da ispoštuju čak ni nekako usklađene principe o formiranju vlasti na nivou BiH. To što nisu u stanju da održe svoju reč nije ništa novo. To je, bolan, njihova Bosna u kojoj je važno šta će reći u Ankari, Zagrebu ili Beogradu dok šta bi o tome imali da kažu građani BiH to nikoga ne zanima.

Povod zastoja formalno je bio nepostojanje saglasnosti oko Godišnjeg nacionalnog plana (ANP) koji treba dostaviti NATO-u. Imenovanje Zorana Tageltije, kandidata iz RS, članovi Predsedništva, Željko Komšić iz HDZ-a i Šefik Džaferović iz SDA, uslovili su slanjem ANP-a u Brisel. Iako dokument ne znači članstvo u zapadnoj vojnoj alijansi, Milorad Dodik je bio protiv pa je zapretio da će, ukoliko do 5. septembra ne bude imenovan predsedavajući Veća ministara, povući saglasnost o formiranju državnih institucija. Nagovestio je mogućnost povlačenja nadležnosti koje su posle rata prenete na državu BiH

I dok preti raspad (ne)postojećeg sistema, još aktuelni komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju EU, Johanes Han, uzalud ponavlja izlizane floskule da tripartitno rukovodstvo zemlje „preuzme odgovornost” i imenuje Veće ministara. Rok je prošao, lideri BiH ostali su ukopani u davno iskopanim rovovima iz kojih mirnodopskim ratom, sem Dodika, komanduju još bošnjački i hrvatski lideri iz senke, Bakir Izetbegović i Dragan Čović.

Nova u kolekciji kriza je deprimirajuća za sve, sem za njene direktne aktere nespremne na kompromise.

„Činjenica da nacionalistički trio fantastikus samostalno nije sposoban dobaciti niti do podele ministarskih te drugih atraktivnih državnih funkcija (do)kazuje nam da se ničemu pametnom, odgovornom i društveno korisnom ne trebamo nadati do narednih redovnih izbora. Na kojim će bh. građani pouzdano mazohistički ponovo glasati za stranke destrukcije, podela, konflikata. Uzalud, stoga, naknadno kajanje, takva je ovde (raz)gradnja”, setno komentariše uvodničar „Dnevnog avaza”.

Tehnički problem otvorio je onaj suštinski zbog kojeg se BiH i naziva nefunkcionalnom državom. Stavovi su gotovo galaktički udaljeni i pokazuju koliko su različite vizije aktera. „BiH jeste u krizi, možda i u fazi raspadanja”, kaže Dodik kome je takav epilog višegodišnji san.

Jedina zajednička platforma do koje su trojica jahača bosanske apokalipse stigli jeste Evropska unija. Odatle ni makac. Dok bošnjački i hrvatski članovi predsedništva smatraju da evropsku orijentaciju treba ojačati evroatlantskom – ulaskom u NATO – predstavnik Republike Srpske je od Srbije preuzeo politiku vojne neutralnosti. On bi da svoj entitet sačuva pod ruskim uticajem, pa mu je članstvo u NATO više od jeresi.

Stvorena je država u kojoj trojica lidera makijavelistički sve sebi dozvoljavaju istiskujući ljude iz političkih jednačina. Kada Dodik ponosno kaže: „Kakva demokratija, nema ovdje demokratije”, on zna da to govori sa pozicije člana državnog vrha i da to zvuči kao sarkazam. „Ali Dodik govori istinu”, konstatuje kolumnista „Oslobođenja” Gojko Berić.

Lideri bosanskih nacionalističkih stranaka decenijama se poigravaju sa stanovništvom koje je na raspeću. Raspirivanje etničkih strasti održava lidere na vlasti, ali se dramatično smanjuje broj onih koji žele da budu saučesnici u opakoj igri. Željni vlasti, lideri i ne žele da primete da je u poslednjih šest godina pola miliona ljudi napustilo BiH, da su postali najbrže rastuća dijaspora u EU.

Zašto bi se sada ponašali odgovorno? Krize slabe Bosnu ali jačaju njihove sebične aktere koji se ponašaju kao da imaju sve vreme ovog sveta.

To istinskog šefa Republike Srpske ostavlja usamljenog na geostrateškoj vetrometini Bosne – što on i najviše voli pošto količinom ispoljenog prkosa prema Zapadu može da iskaže svoju odanost prema Istoku. Predsedavajući Komšić mora da se izvinjava ukrajinskim vlastima pošto Dodik u ruskim medijima hvali aneksiju Krima i Sevastopolja.

BiH je podeljena sopstvenom „gvozdenom zavesom”, a potencijal Moskve da zateže situaciju – u najboljem slučaju da održava poguban status kvo – u ovom trenutku je veći od američkog. EU je ponovo u autu.

Šta sada tu može da uradi specijalni američki izaslanik za region Metju Palmer? „Naša vizija zapadnog Balkana je da sve zemlje budu građanske, a ne samo vlasništvo određene etničke grupe”, izjavio je za ljubljansko „Delo”. „U BiH bi to poboljšalo osećaj za nacionalni, državni identitet, za razliku od njegove tradicionalne etničke pripadnosti”.

Posle više od dve decenije anemičnog angažmana Evropske unije možda je došlo vreme za ozbiljno prepakivanje regiona. Za bosansku trojku tu ne bi bilo mesta. Vreme je da racionalno zameni nacionalno, da građansko prevlada etničko.