Predsednik Rusije traži pomoć od novinara

Specijalno za „Politiku“

Moskva, 28. maja – Efekat na koji računa država i društvo u celini mogao bi biti dostignut brže ako bi se novinski tekstovi o borbi sa korupcijom pojavljivali češće i bili sadržajniji, rekao je Dmitrij Medvedev u razgovoru sa Vsevoldom Bogdanovim, predsednikom Saveza novinara Rusije.

Predsednik države i Bogdanov razgovarali su o položaju medija u Rusiji, pogotovu u vreme kad je neophodno mobilisati društvo u borbi protiv korupcije, jednog od najvećih zala savremenog ruskog društva. Svestan da nije dovoljno doneti zakone, Medvedev očekuje od medija da utiču na mišljenje naroda naviklog da se samo mitom, manjim ili većim, postiže cilj, od najbanalnijeg, kao što je upis u obdanište ili dobru školu, do velikog biznisa. U vezi s tim pomenut je i predlog novog zakona o medijima koji bi onemogućio učešće novinara u borbi protiv korupcije – svaki tekst na tu temu mogao bi biti povod za oduzimanje dozvole za rad.

Novi ruski predsednik stavio je do znanja da neće dopustiti donošenje nedemokratskog zakona koji je čak prošao prvu etapu u Državnoj dumi. U predlogu zakona o medijima koji je inicirao deputat Jedinstvene Rusije Robert Šlegel, trebalo je omogućiti da se medij koji „širi klevetu” odlukom suda ukine. Predlog je, očigledno, bio pokušaj mladog deputata da bude lojalan, jer ga je podneo neposredno nakon skandaloznog teksta o navodnoj ženidbi Vladimira Putina sa sportistkinjom Alinom Kabajevom.

Novinari su na predlog zakona reagovali najavom štrajka, ali do njega nije došlo jer je predlog povučen pošto je predsednik Državne dume Boris Grizlov veoma oštro govorio protiv. On je kasnije rekao i da je predsednik obećao da će, ukoliko zakon bude prihvatila duma, na njega staviti veto.

Predstavnici Saveza novinara do sada nikad nisu imali prilike da se sretnu sa predsednikom Rusije i o tome su govorili na nedavno održanom kongresu saveza. Poziv u Kremlj stigao je neposredno posle toga.

Izrazivši spremnost esnafa da igra konstruktivniju ulogu u životu društva i države, Bogdanov je iskoristio priliku da skrene pažnju Medvedevu na nizak socijalni status novinara, na pad prestiža profesije koja je često i opasna po život.

Danas je i Amnesti internešenel pozvao Dmitrija Medvedeva „da potvrdi privrženost idejama poštovanja ljudskih prava, da bude trpeljiviji prema opoziciji, da zaustavi rast nacionalizma, da obrati pažnju na mnogobrojna narušavanja ljudskih prava na Kavkazu i da ispravi druge prekršaje koje je dozvoljavao Vladimir Putin“.

Istini za volju, Ajrin Han, generalni sekretar Amnesti internešenela, kaže „da je 2007. godinu karakterisala bespomoćnost zapadnih država i ravnodušnost zemalja da nađu rešenje najstrašnijih kriza u svetu, povezanih sa narušavanjem ljudskih prava, počevši od zastarelih konflikata i završavajući se rastućim nemoralom, koji ostavlja milione ljudi izvan granica života”.

 U najnovijem izveštaju, SAD i EU optužuju se da svesno stvaraju pravne zavrzlame kako bi mogli da zažmure na mučenje zatvorenika, na narušavanje ljudskih prava u svetu, pa Ajrin Han postavlja pitanje s kakvim se onda pravom od Rusije ili Kine može tražiti da se ponaša drugačije.

Dmitriju Medvedevu se savetuje „da izuči situaciju u svetu i da shvati da se dugoročna politička stabilnost i ekonomski procvat može ostvariti samo u otvorenom društvu i odgovornoj državi”.

Predsednik Instituta za demokratiju i saradnju u Rusiji Anatolij Kučerena smatra da takvi saveti Medvedevu uopšte nisu potrebni: „Novi šef države pažljivo posmatra kako funkcioniše sudski sistem i druge institucije vlasti. On sve vidi i shvata, i uopšte ne razumem čemu služe takva obraćanja.”

Drugačije misli Lav Ponomarev, lider pokreta „Za ljudska prava“: Amnesti ispravno postupa. Mi imamo stabilno lošu situaciju poslednjih godina i ne vidim javnog signala od novih vlasti da namerava da se pozabavi ljudskim pravima. A ako je tako, na vlast treba vršiti pritisak i ovakvim obraćanjima.”