Doprinos istini o Diani Budisavljević

U Kulturnom dodatku „Politike” od 7. septembra ove godine objavljen je na vidnom mestu tekst pod naslovom „Veliko drveće na poljani smrti” o filmu Dane Budisavljević pod nazivom „Dnevnik Diane Budisavljević”. Film pripreman godinama, a nastao kao spoj dokumentarnog i igranog, što je veoma teška filmska forma, pokupio je sve nagrade Filmskog festivala u Puli za najbolji film, režiju, nagradu publike, za muziku i montažu, kao i nagradu Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana.

Obradovala me je ovakva vest, jer se istina o Diani Budisavljević godinama gura pod tepih zaborava. Dianino nepristajanje na „ne”, njena ljudskost i upornost spasli su preko deset hiljada srpske dece od užasnog kraja u NDH logorima smrti.

Hteo sam da istaknem i jednu inicijativu beogradskih esperantista koji su se pre nekoliko godina potrudili da obaveste svet o Dijaninom podvigu prevodom „Knjige o Diani Budisavljević” „Politikinog” novinara Boška Lomovića. Poseban napor u tome uložili su najstariji članovi beogradskog društva Agnesa Eremija i Pribislav Marinković. Knjiga je prevedena i štampana o trošku članova Esperantskog društva „Nova sento” (ono deluje kao sekcija Udruženja penzionera Starog grada), pa je tako istina o Diani dospela u mnoge krajeve sveta.

U ovoj eri povampirenja nekih preživelih ideologija, pokušaja rehabilitacije ustaštva i nacizma, smišljenog prekrajanja istorije čini se da je svaki pravi doprinos istini vredan pažnje.

Velibor Simović