Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Допринос истини о Диани Будисављевић

Допринос истини о Диани Будисављевић
(Фото Википедија)

У Културном додатку „Политике” од 7. септембра ове године објављен је на видном месту текст под насловом „Велико дрвеће на пољани смрти” о филму Дане Будисављевић под називом „Дневник Диане Будисављевић”. Филм припреман годинама, а настао као спој документарног и играног, што је веома тешка филмска форма, покупио је све награде Филмског фестивала у Пули за најбољи филм, режију, награду публике, за музику и монтажу, као и награду Федерације филмских критичара Европе и Медитерана.

Обрадовала ме је оваква вест, јер се истина о Диани Будисављевић годинама гура под тепих заборава. Дианино непристајање на „не”, њена људскост и упорност спасли су преко десет хиљада српске деце од ужасног краја у НДХ логорима смрти.

Хтео сам да истакнем и једну иницијативу београдских есперантиста који су се пре неколикo годинa потрудили да обавесте свет о Диjанином подвигу преводом „Књиге о Диани Будисављевић” „Политикиног” новинара Бошка Ломовића. Посебан напор у томе уложили су најстарији чланови београдског друштва Агнеса Еремија и Прибислав Маринковић. Књига је преведена и штампана о трошку чланова Есперантског друштва „Nova sento” (оно делује као секција Удружења пензионера Старог града), па је тако истина о Диани доспела у многе крајеве света.

У овој ери повампирења неких преживелих идеологија, покушаја рехабилитације усташтва и нацизма, смишљеног прекрајања историје чини се да је сваки прави допринос истини вредан пажње.

Велибор Симовић

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дечак
Шта је било касније са децом ? У мају 1945, Хрватска је ослобођена, усташе су побијене у Блајбургу и Кочевском Рогу, католичка црква обезглављена, Степинац умро у затвору. Диана се обратила новим властима да им помогне при идентификацији деце. Нове власти су је нажалост одбиле, али су преузеле бригу о ратној сирочади. Деца су постала цењени грађани ФНРЈ.
Nahod
Srpsko pismo, srpski jezih ali velikohrvatski um! Jer nije rat u NDH prestao u maju 1945, nego15. maja 1945. Ustaše u Blajburgu i Kočevskom rogu nisu pobijene nego razoružane i pohapšene. Šta je Diana imala da se obraća novim vlastime kad je sva dokumentacija o jasenovačkoj siročadi bila kod nje i što su hrvatske vlasti imale da joj tu dokumentaciju otimaju? Zbog toga da bi jednoga dana bez dokaza moglo da se tvrdi da su ta siročad postala cenjeni građani? Kartoteku na sunce!
ralence
Lebensborn је Нацистичка расистичка политика одузимања деце од становништа поробљених Европских земаља која су одговарала Аријанској-немачкој политици. Више од 400.000 деце,добар део из Пољске,је одузето на силу и послато у Немачку да се претворе у добре Нацисте. Усташе и Католички фратри у Хрватској су вероватно спроводили истоветну политику што се тиће Српске Деце. Истина о Диани Будисављевић је мач са две оштрице јер после ослобођења врло мали број Српске деце је враћен правим родитељима.
Деда
Хвала Бошку Ломовићу, аутору “Књиге о Диани Будисављевић”, изд Свет књиге, 2014. Књига баца светло на геноцид у усташким логорима али и на хуману и тешку битку једне племените жене, тј на највећу акцију спасавања деце у Другом Светском рату.
Desla
Ustaški pokolji i logori smrti najviše se doprineli antifašističkoj borbi u NDH, ali ne direktno nego posredno. Da bi izbegli pogrome i pokolje Srbi su se naime listom prključivali Titovim partizanima. Zato je Kolinda u pravu kad kaže da je hrvatski doprinos toj borbi bio srazmerno najveći. Ustaše su inače i Dijani Budisavljević dopustili da vodi onu decu i da ih ustupa hrvatskim porodicama radi vaspitavanja u ustaškom duhu. A da to nije bila njena prava namera dokaz je njena kartoteka.
Sreten Bozic -Wongar
Pokojna novinarka Dusanka Dodik rodom iz sela Medjedje kod Bosanske Dubice kao i njena sestra Ana prezivele su tragediju Jasenovca. Bili si smesteni u deciji logor. Dusanka ranjene u nogu .Roditelji su poginuli od Ustasa. Dusanka je kao ratno siroce skolovana u Beogradu . Pisala je pesme i bila clan kluba radnika-pijaca na Radnickom univerzitetu a posle studija radila u casopisu Duga. Ana je zubarska bolnicarka . Zivi u Srbiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.