Допринос истини о Диани Будисављевић

У Културном додатку „Политике” од 7. септембра ове године објављен је на видном месту текст под насловом „Велико дрвеће на пољани смрти” о филму Дане Будисављевић под називом „Дневник Диане Будисављевић”. Филм припреман годинама, а настао као спој документарног и играног, што је веома тешка филмска форма, покупио је све награде Филмског фестивала у Пули за најбољи филм, режију, награду публике, за музику и монтажу, као и награду Федерације филмских критичара Европе и Медитерана.

Обрадовала ме је оваква вест, јер се истина о Диани Будисављевић годинама гура под тепих заборава. Дианино непристајање на „не”, њена људскост и упорност спасли су преко десет хиљада српске деце од ужасног краја у НДХ логорима смрти.

Хтео сам да истакнем и једну иницијативу београдских есперантиста који су се пре неколикo годинa потрудили да обавесте свет о Диjанином подвигу преводом „Књиге о Диани Будисављевић” „Политикиног” новинара Бошка Ломовића. Посебан напор у томе уложили су најстарији чланови београдског друштва Агнеса Еремија и Прибислав Маринковић. Књига је преведена и штампана о трошку чланова Есперантског друштва „Nova sento” (оно делује као секција Удружења пензионера Старог града), па је тако истина о Диани доспела у многе крајеве света.

У овој ери повампирења неких преживелих идеологија, покушаја рехабилитације усташтва и нацизма, смишљеног прекрајања историје чини се да је сваки прави допринос истини вредан пажње.

Велибор Симовић