Ulaznica u srpsku kinematografiju

Jedan od naših „bisera rasutih po svetu” je Marijana Janković, glumica i rediteljka rođena u Jugoslaviji (u Beranu), stasala u Danskoj, nagrađivana u Njujorku i Holivudu. Domaća publika ima priliku prvi put da je vidi u filmu „Pijavice”, čije prikazivanje je upravo počelo u bioskopima.

Premijera snažne i hrabre priče o neuništivosti špijunaže, njenom opstanku svuda i za sva vremena – koju je reditelj Dragan Marinković, radeći na scenariju zajedno s Dušanom Spasojevićem, snimio podstaknut istoimenim romanom Davida Albaharija – bila je na ovogodišnjem Festu, nakon čega su usledila priznanja. Na 19. Beverli Hils filmskom festivalu je proglašen za najbolji igrani film, a na 52. Međunarodnom filmskom festivalu u Hjustonu osvojio je „Platinum Remi Award” za film i „Gold Remi Award” za kameru.

Marijana tumači luk zagonetne Margarete, koju je u njoj „prepoznao” Spasojević.

– Ova uloga je za mene savršena „ulaznica” u srpsku kinematografiju, jer se po mnogo čemu uklopila s mojom sopstvenom životnom pričom i senzibilitetom: Margareta je puna tajni, složena ličnost, slojevita, puna zanimljivih detalja za glumicu. Bilo mi je zadovoljstvo da (najzad!) radim s domaćim glumcima, pre svega s Nikolom Đuričkom. Dopao mi se usporeni ritam filma (po čemu odudara od većine drugih novijih srpskih filmova u kojima se sve dešava brzo „da se publika ne bi dosađivala”), beskompromisnim stavom, vizuelnom lepotom. Usudio se da neke stvari ostavi publici da protumači na svoj način – kaže Marijana Janković za „Politiku”.

Upravo po tim osobinama „Pijavice” je podsećaju na „nordik noar”, spore, svedene, mračne severnjačke trilere tipične za savremenu dansku kinematografiju. U jednoj takvoj seriji će se Marijana uskoro pojaviti na danskoj televiziji, i u dva filma.

Iako je glumačku karijeru, nakon završene Akademije dramskih umetnosti u Kopenhagenu (2006. godine) počela u klasičnom pozorištu, i to igrajući jake ženske likove, vremenom se „prebacila” na film. Nakon brojnih uloga strankinja (jer se, kako kaže, svojim tamnim očima i južnjačkim temperamentom veoma razlikovala od standardnih danskih mladih glumica) rešila je da se izmakne od ovog stereotipa i da prihvata samo uloge koje joj se zaista dopadaju, smatrajući da je već dokazala svoj talenat i posvećenost. Prema njenom mišljenju, greše glumci koji upadnu u kliše i ostanu „večiti stranci” iz straha da im drugačije uloge neće ni ponuditi.

– Više se ne plašim da li ću dobiti novi posao, već razmišljam s uzbuđenjem kakav će on biti – primećuje naša sagovornica.

Kod nas mahom nepoznato, ime Marijane Janković se na međunarodnoj filmskoj sceni već pročulo – prvo, po ulozi u Oskarom ovenčanom kratkom danskom filmu „Helijum” (2014), zatim po saradnji s kontroverznim Larsom fon Trirom u „Kući koju je Džek sagradio” (2018), najzad i po njenom rediteljskom prvencu „Maja”, autobiografskoj priči u kojoj tumači lik svoje majke, a koji je ove godine osvojio, pored ostalih, i nagradu na festivalu Tribeka u Njujorku.

– Larsu se oduvek divim, i mada „Džek” nije moj omiljeni film ovog reditelja, bila mi je čast da u njemu odigram jednu malu ulogu. Kad vas Lars fon Trir pozove, ne odbijate! Sem toga, on je divan, maštovit i duhovit čovek s kojim je divno raditi. Tu vrstu duhovitosti i kreativnosti poseduje i Dragan Marinković – navodi glumica.

Njen prvi rediteljski poduhvat „Maja” pokazuje kako izgleda odrastati u novoj zemlji, u ovom slučaju između dve veoma različite kulture, „uzavrele” balkanske i „hladne” nordijske. To za jednu šestogodišnju devojčicu – koliko je bilo Marijani kad se s roditeljima i dva starija brata preselila iz Jugoslavije u Dansku – može biti zbunjujuće, čak bolno. Ali za nju kao umetnicu, ovaj spoj se pokazao kao izuzetno inspirativan i podsticajan, dao joj je pečat autentičnosti, mogućnost da stvari uvek sagledava iz dve različite perspektive.

– Priča o Maji nije završena. Radim na nastavku, pišem scenario za svoj novi, celovečernji igrani film, o putovanju devojčice autobusom iz „najsrećnije” zemlje Danske u Srbiju, kroz celu Evropu. Pratim i neobične sudbine njenih saputnika. Opet ću biti u ulozi majke, nadam se da će se moj kolega i zemljak iz Berana Dejan Čukić ponovo pojaviti kao otac, a volela bih da uključim još neke ovdašnje glumce koje cenim i s kojima sam se sprijateljila – najavljuje Marijana Janković.

A što se tiče njenih sopstvenih glumačkih planova, kaže da je „na stolu” više ponuda, ali da će prednost imati one iz Srbije.