Zaboravljena je Pravda M. Marković

Katarina Đorđević je u vašem cenjenom listu objavila tekst pod naslovom „Svega pet odsto ulica u Beogradu nosi imena žena”, 18. septembra ove godine. Tekst je napisan povodom inicijative poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković upućene Gradskoj skupštini na usvajanje. Gđa Đorđević navodi da su u predlogu Skupštini grada pomenuta neka imena žena, koje su zaslužne za razvoj našeg društva po oblastima, kao što je istorija, nauke, umetnosti, advokature, prevodilaštva itd. Iz pregleda imena koja se navode ili su na spisku u pomenutoj inicijativi odmah se vidi da je spisak veoma nepotpun. To nije nimalo slučajno.

  U Beogradu ima, prema zvaničnim podacima, sedam hiljada i pet stotina ulica; pet hiljada i sto sedamdeset četiri ulice koje su nove, nastale širenjem grada, koje još nemaju nazive. 
Ovi podaci su veoma indikativni. Pre svega, treba konstatovati da neravnopravnost o kojoj s pravom piše gđa Đorđević, jeste posledica nedovoljnih naučnih istraživanja naše tradicije, te su otud pale u zaborav brojne zaslužne žene.

 Od žena koje su istaknuti filozofi, samo Ksenija Atanasijević, prva žena koja je doktorirala na Univerzitetu u Beogradu, ima ulicu nazvanu u njenu čast. Dok je prva žena, koja je studirala i doktorirala u Minhenu, u Nemačkoj, u vreme kada su žene tek počeli da primaju na univerzitete – Pravda M. Marković (1876–1975), koja je doktorirala 1910. godine, dvanaest godina pre Ksenije Atanasijević, pala u zaborav.

Istražujući njeno delo, ustanovio sam kada je ona umrla, gde je najpre bila sahranjena (Novo groblje) i na kom groblju su danas njeni zemni ostaci (Lešće). Njena doktorska disertacija, koja je posvećena značajnom problemu intuicije u filozofiji Artura Šopenhauera, prevedena je kod nas tek 1998. godine. Pisac ovih redova, prvi je podrobnije razmatrao njen doprinos, koji su konstatovali još u godinama pre Drugog svetskog rata Ksenija Atanasijević i Dušan Nedeljković u svojoj predratnoj knjizi o filozofiji u Jugoslaviji, napisanoj za inostranu javnost 1934. godine, gde je uvrstio ovu zaslužnu ženu u reprezentativne pojave naše filozofije.

Dr Radomir Đorđević,
profesor Univerziteta u Beogradu, u penziji