Put u novi SSSR

„Belorusija je spremna na jačanje diplomatskih odnosa sa SAD”, izjavio je pre nekoliko dana Aleksandar Lukašenko, predsednik ove bivše sovjetske republike, a prilikom susreta sa zamenikom američkog državnog sekretara Dejvidom Hilom u Minsku. Podsetimo, puni diplomatski odnosi dve zemlje prekinuti su još 2008. i od tada se kontakti održavaju na nivou otpravnika poslova.

Valja pomenuti da je Lukašenko navedenu izjavu dao u trenutku kada su svetskim medijima počele da kolaju spekulacije o tome kako se na istoku Evrope sprema značajna politička promena. Tačnije, stvaranje novog Sovjetskog Saveza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na čelu. Naravno, nije reč o potpunoj reinkarnaciji nekadašnje velike države nestale 1991, ali je karakteristično da kao glavni partneri u eventualnoj obnovljenoj zajednici, pored Rusije, figuriraju Belorusija i – Ukrajina.

Medijska priča o „povratku u SSSR” uporište je našla u nedavnom zajedničkom saopštenju predsednika vlada Belorusije i Rusije Sergeja Rumasa i Dmitrija Medvedeva izdatom početkom septembra, a u kojem se navodi da su pomenuta dvojica parafirali „program razvoja ekonomskih integracija u okvirima savezne države i usaglasili redosled poslova koje bi tim povodom trebalo obaviti”. U istoj informaciji se dodaje da će konačni plan početkom decembra predstaviti lično Lukašenko i Putin.

Kako piše moskovski list „Komersant” čiji novinari su imali uvid u sadržaj usaglašenog dokumenta, stepen saradnje Belorusije i Rusije bio bi značajno viši od onog koji trenutno postoji među državama članicama Evropske unije. „Faktički, reč je o nivou ekonomske saradnje koji definitivno vodi ka stvaranju konfederalne zajednice”, zaključuju autori informacije.

„Saglasno potpisanom planu, u saveznoj državi Rusije i Belorusije od 1. aprila 2021. važio bi jedinstveni poreski sistem, zajednička carinska i energetska politika, a predviđeno je i formiranje jedinstvenog regulatora za tržište gasa, nafte, naftnih proizvoda i elektroenergije”, navodi „Komersant”.

Kao što se i očekivalo, na adresu lista odmah su počeli da stižu demantiji. Prema rečima predstavnika za štampu šefa beloruske države, očuvanje nezavisnosti apsolutni je prioritet bivše sovjetske republike i tu nikakvih kompromisa ne može da bude. Ipak, nema sumnje da potpisi Rumasa i Medvedeva svojom posebnom specifičnom težinom ukazuju na proces koji bi mogao iz korena da promeni fizionomiju istoka Evrope.

Da li je zaista na pomolu najveće „prepakivanje država” od vremena raspada Sovjetskog Saveza, i šta bi moglo da usledi na njegovim nekadašnjim prostorima, ali i na širem globalnom planu, za sada je na terenu spekulacija. Posebnu aromu svemu daje uplitanje Ukrajine u ovu priču. Gledano sa strane, moglo bi se reći da, ako je pristajanje Minska na eventualno novu uniju sa Moskvom prirodna stvar, u slučaju Kijeva, ovakva odluka pre liči na – predaju. Nasilnom promenom vlasti tokom „narandžaste revolucije” (2004-2005) Ukrajina je uvučena u haos koji traje i danas. Saradnja sa Moskvom čini se u sadašnjim okolnostima kao jedino racionalno rešenje i mogućnost povratka miru.

Nakon prolećnog dolaska na vlast Volodimira Zelenskog ratoborni tonovi na relaciji sa velikim susedom su vidno ublaženi, došlo je do razmene nemale grupe ratnih zarobljenika, a loše vesti sa ratišta u Donbasu u izvesnoj meri su utihnule. Ipak, nikakvog znaka o mogućem skorom dostizanju konkretnog dogovora za pobunjenu oblast, jednostavno, nema. Štaviše, primetno hladan odnos Moskve prema ovom problemu ostaje i dalje.

Prema mišljenju mnogih, osim eventualnog ulaska u novu uniju sa Rusijom, Ukrajina baš i nema mnogo drugih opcija. Pogotovo ukoliko želi da zadrži teritorijalnu celovitost. Manevarski prostor sužen joj je i delovanjem drugih komšija, posebno Poljske koja samo čeka priliku da prigrabi parče zemlje nekadašnjeg ideološkog saveznika. Svoju računicu svakako bi našla i Belorusija, možda Rumunija, Češka...

Namera Poljske da u svojim granicama ugosti što je moguće više američkih vojnika čini ukrajinski prostor posebno ranjivim. Toga su svesni i u Kijevu, ali povratak u savez sa Rusijom, kakav god isti bio, teško da bi sebi dozvolio iko iz ovdašnjih političkih struktura. Naime, lako je moguće da bi takva odluka izazvala novi građanski rat širih dimenzija od onog u Donbasu.

Da li će „Povratak u SSSR” ostati samo kao pesma liverpulskih „Bitlsa” pokazaće bliska budućnost. Ono što svakako treba očekivati su korenite promene na relaciji Moskva–Minsk–Kijev. Pa kako se kome zalomi.