Srbija, zemlja manifestacija

Šta je zajednički imenitelj za svetski kongres lekara prenatalne medicine, skupa radio-amatera i koncerte džez festivala Nišvil i one na petrovaradinskim binama Egzita?

Tačan dogovor glasi – svi se održavaju u Srbiji. I svi ovi događaji, iako različitog karaktera, privukli su u našu zemlju brojne strane goste.

Na neke događaje stranci dolaze da uče ili podele saznanja, na druge da se takmiče, na one masovne iz sektora „uživanja” da pevaju, igraju, dobro pojedu, popiju... i svi žele nove, lepe uspomene.

I što je najvažnije za sve to stranci plaćaju, odnosno ostavljaju novac u Srbiji.

„Industrija događaja” nije nov fenomen u svetskim okvirima. I kod nas se sve učestalije govori o ovoj temi. Organizatori različitih manifestacija bilo da je reč o muzičkim, umetničkim festivalima, sportskim manifestacijama, korporativnim, bilo o edukativnim skupovima, vrlo dobro shvataju značaj „industrije događaja”.

Donosi novac

Puritanci se zgražavaju na pomen zanimanja „ivent menadžer” (od engleskog izraza „event” što znači događaj), kako se naziva tim ili osoba zadužena da jedan skup, festival, događaj, dobro predstavi, pozicionira i na njemu ostvari zaradu, prihod. Ali kada se otkriju ekonomski parametri – značaj ovog zanimanja postaje mnogo jasniji. Prema pojedinim procenama, veličina globalne „industrije događaja” u 2018. procenjena je na 1.100 milijardi dolara! Očekuje se da će narednih godina stalno rasti i da će za sedam godina – 2026. iznositi čak 2.330 milijardi dolara.

Zašto onda ne uzeti deo ovog velikog kolača?

O stvaranja plodnog tla za organizaciju događaja privlačnih međunarodnoj publici i pozicioniranju naše zemlje kao svetske destinacije za njihovo održavanje, nedavno je u Beogradu održana panel diskusija o ovoj oblasti. U organizaciji nacionalne platforme „Srbija stvara” (Serbia Creates) pričalo se da li je potrebno i u kojoj meri da se država, tačnije njene institucije uključuju, da li je potrebna profesionalizacija kadra, zašto naš školski sistem ne prepoznaje potrebu uvođenja zanimanja ivent menadžer … Učesnici panela bili su Igor Kovačević, iz Kongresnog biroa Turističke organizacije Srbije, Ivan Petrović iz Egzit fondacije, Andrej Nosov, ispred Hartefakta, Viktor Kiš, predstavnik Festivala „Dev9t” i Džejn Kaningem, predstavnica BestCities Global Alliance.

Platforma „Srbija stvara” deo je, inače, šire inicijative pokrenute pre dve godine u kabinetu premijerke Ane Brnabić. Cilj je da se kroz platformu sarađuje, pokrenu izmene pravno-poslovnog okvira a sve kako bi Srbija postala poželjno mesto za inovacije, kreativnu industriju, umetničko stvaralaštvo.

I to ne bez razloga. Jer kreativne industrije u celokupnoj domaćoj ekonomiji, u zavisnosti da li se uzima uža ili šira definicija, učestvuje s udelom od 3,4 i 7,1 procenata u BDP-u. Rastu brže u odnosu na sve druge grane srpske privrede pa je BDV – bruto dodata vrednost kreativne industrije od 2014. do 2016. porasla za 16,4 procenta, što je više od svih ostalih sektora zajedno.

Karneval brodova na Savi, u Beogradu, održan početkom ovog meseca (Foto Tanjug/T. Valič)

Ako se zbroje filmadžije, muzički festivali, aj-ti dizajn studija, umetnici brojnih profila… dolazi se do broja od 30.000 mikro, malih i srednjih preduzeća u kojima je zaposleno 100.000 radnika. Sektor kreativnih industrija karakteriše i mladost; u 70 procenata ovih firmi prosek starosti je od 25 do 44 godine, a polovina zaposlenih je s fakultetskim diplomama.

Kako su se složili učesnici panela, Srbija možda ne može da se poredi sa Singapurom, Njujorkom, Berlinom, Bečom… gradovima koji su redovno na vrhu lista najboljih sredina za organizovanje događaja ali smo zato regionalno jako dobro pozicionirani.

– U Srbiji se već sada godišnje održava 70 međunarodnih kongresa. Postoje međunarodno priznati standardi po kojima se prati godišnja statistika. Ako strani delegat, učesnik kongresa, na primer lekar, sudija, naučnik, u proseku troši od 300 do 350 evra, po danu, i taj skup ima 1.000 učesnika, traje tri dana, stiže se do cifre od milion evra – objasnio je za „Politikin Magazin” Igor Kovačević.

U poređenju s masovnim festivalima, koji ostvaruju zaradu od prodaje ulaznica i privlače desetostruko više – na desetine hiljade učesnika, onda to nije za poređenje.

– Ne zaboravite da na kongrese dolaze stručnjaci, ljudi od nekog autoriteta, čija se mišljenja i reč poštuju. Oni dalje prenose glas o Srbiji. Kasnije se možda vraćaju s porodicama u privatne posete, postajući deo armije običnih turista  – pojašnjava Igor.

Primera radi: pre dve godine u Beogradu je održan jedan od najvećih kongresa lekara prenatalne medicine. U prestonicu je došlo 4.000 eminentnih lekara iz celog sveta. – Ne možemo uvek da poredimo kongrese s „lejžer” sadržajima (sadržajima za uživanje ) ali baš zato bi trebalo da posmatramo celokupnu industriju događaja kao naš još uvek ne iskorišćeni potencijal – veruje Igor Kovačević.

„Laki” sadržaji

Zanimljivo je da se najveći broj „lakih” sadržaja primamljivih za strance organizuje tokom leta. Pomenimo Egzit, Guču, Birfest... Proleće je „rezervisano” za različite umetničke festivale, dok su tokom ostalih meseci kalendari prilično nepopunjeni. „Industrija događaja” za sada u 75 do 80 procenata najveće tržište ima u Beogradu, 10 do 15 procenata otpada na Novi Sad, a potom slede destinacije: Palić, Subotica, Zlatibor i Kopaonik. Zlatibor se pokazao idealnim odredištem za održavanje Svetskog kongresa radio-amatera, zakazanog za narednu godinu, na kome se očekuje 700 delegata, iz svih delova planete.

Andrej Nosov iz Hartefakta smatra da će upravo aktivnosti i ideje pametnih i kreativnih ljudi, koji danas rade u „industriji događaja”, organizujući razne manifestacije, promeniti imidž Srbije.

–U Beogradu imamo veoma prepoznatljivu pozorišnu infrastrukturu koja je vezana za Bitef festival i druge tradicionalne manifestacije. Na njima se razmenjuje kvalitetan sadržaj s publikom i gostima iz inostranstva. Bilo da su to sami umetnici, novinari ili zaljubljenici u pozorište. To zaveštanje je jako važno. S druge strane, nedostaje nam pozorišna infrastruktura na primer za savremene pozorišne sadržaje – smatra Nosov, ali i postavlja pitanje koliko bi naših pozorišnih scena moglo tehnički da ispuni   uslove održavanja neke zahtevnije savremene predstave, koja podrazumeva digitalnu tehnologiju.

Festival tanga u Novom Sadu na glavnom gradskom trgu (Foto Tanjug/J. Pap)

Zato podseća da je važno da naši organizatori razmenjuju znanja sa kolegama iz sveta, da se omogući da, na primer, dolazak kolega iz Berlina, nekog drugog grada, da naši ljudi putuju na seminare u svetu. Ovde država može i konkretno da pomogne.

Festivala „Dev9t” postoji već pet godina, a Viktor Kiš ima zanimljiv odgovor na pitanje kako su preživeli i šta im je potrebno da bi poboljšali sadržaj i privukli novu publiku:

– Do sada smo se borili za hranu, jeli sa poda, a sada je došlo vreme da uzmemo u ruke pribor i počnemo da jedemo za stolom. Za brojnost naše publike ne treba da brinemo, jer imamo   jaku tradiciju društvenih dešavanja. Jednostavno, naš narod voli da pogleda nešto novo, da se druži. Naša publika je uvek zainteresovana za dobro osmišljene umetničke programe u formi festivala. Na pojedine smo pažnju skrenuli i u svetu, pa sada redovno na tim festivalima bude mnogo gostiju i iz inostranstva – navodi Kiš.

On veruje da su za promenu slike o Srbiji u svetu važniji kvalitetni umetnički sadržaji i kreativnost nego gradnja arhitektonskih čuda.

Novo zanimanje

U Srbiji ne postoji škola u kojoj bi se moglo učiti što je potrebno za organizovanje jednog uspešnog događaja. Ivan Petrović iz Egzit fondacije objasnio je šta se redovno događa prilikom organizacije najpoznatije novosadske manifestacije: nakon angažovanja mladog saradnika, kolege, iskusniji „egzitaši” moraju svemu da ga uče.

– Danas ne postoji marketinška ili pi-ar agencija, koja ne traži „ivent menadžera”. Tržište rada i obrazovanja moraju da odgovore na savremene potrebe – smatra Petrović.

Sve više stranaca

U Srbiji je u prvih sedam meseci 2019. boravilo 2.042.667 turista, što je za pet procenata više u odnosu na isti period prethodne godine. Stranci najviše borave u Beogradu, Novom Sadu, na Kopaoniku, Zlatiboru, Vrnjačkoj i Sokobanji. Najviše je turista iz Kine, u prvih sedam meseci bilo ih je više za 51 odsto nego lane, a strani gosti u većem broju nego ranijih godina stigli su nam i iz   Rusije, Nemačke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Turske.

Nisu previše ni dve „Nušićijade”

Od pre nekoliko godina u slengu je počeo da se koristi slogan „I Guča i Egzit” kao odgovor na podelu mišljenja u društvu koji je festival važniji za našu zemlju. Turistička organizacija Srbije pobrinula se da se u kalendaru događaja nađu svi: gotovo da nema opštine u Srbiji, i vikenda a da ne bude održana neka manifestacija. Organizuju ih lokalne samouprave, ali i udruženja građana.

Događa se da se tim, koji je na početku osmislio neku manifestaciju –posvađa, pa život nastave dva događaja s istim ili izmenjenim imenom. Poslednjih dana avgusta održane su tako, na primer, dve „Nušićijade” jedna u Ivanjici, druga u Beogradu. U Užicu postoji festival rakije, Žestival na čiji se pomen mršte lica nekih ljudi uključenih u organizacione odobre umetničkih događaja. Međutim,   prema mišljenju Igora Kovačevića, ako Njujorku ima Brodvej i Of Brodvej, zašto u Srbiji ne bismo negovali različite događaje, naravno, sve dok imaju svoju publiku. Andrej Nosov čak je otkrio da je prisustvovao žustrim svađama kolega iz organizacionih odbora eminentnih umetničkih festivala.

 – To je uobičajeno, ali to publiku ne zanima, ona samo traži kvalitetan sadržaj – kaže Nosov.