Ugrožena zadužbina Katarine Branković

Prijedor – Oko hiljadu Prijedorčana svojim potpisima dali su podršku monasima manastira Rmanj, u Martin Brodu, u njihovoj težnji da zaštite ovaj srednjovekovni objekat od mogućeg oštećenja ukoliko dođe do izgradnje hidroelektrane na reci Uncu.

– Budući da je manastir još u izgradnji i fazi obnavljanja nakon rušenja u Drugom svetskom ratu, smatram da takva jedna ideja ne dolazi u obzir jer bi to bio još jedan način ugrožavanja bedema pravoslavlja – rekao je predsednik opštinskog Odbora PDP-a Vladimir Tankosić dodajući da potpisi građana predstavljaju podršku bratstvu manastira. Njihovim povratkom u manastir, nakon poslednjeg rata, kazao je on, počeo je i povratak srpskog stanovništva u Martin Brod.

 Peticija sa fotokopijama potpisa biće upućena na adrese načelnika opština Bihać i Drvar te Vladama Unsko-sanskog kantona i entitetskim vladama.

 Iguman Serafim je naveo da zabrinutost manastirskog bratstva i stanovništva za sudbinu zadužbine Katarine Branković traje još od 2006. godine, kada su Vlade Federacije BiH i „Elektroprivreda” BiH najavili izgradnju hidrocentrale na Uncu, oko 700 metara uzvodno od manastira.

– Mi smo od prvog dana protiv toga, jer se bojimo za sam manastir i sve ono što je srpski narod ovde vekovima stvarao i obnavljao-rekao je iguman za naš list i podsetio na jedan takav pokušaj bivše države, koja je, zbog poroznosti terena odustala od gradnje hidrocentrale na tom istom mestu.

– Manastir Rmanj, kao spomenik kulture, pod zaštitom je države i, ukoliko, predstudija o ekonomskoj opravdanosti i ekološkoj prihvatljivosti projekta za čiju je izradu „Elektroprivreda BiH” dobila saglasnost bihaćkih vlasti, pokaže pozitivne rezultate u ispitivanju terena, za realizaciju će im biti potrebna i dozvola za zaštitu spomenika kulture BiH – rekao je iguman.

On je istakao da se, za sada, Zavod protivi gradnji hidrocentrale u neposrednoj blizini manastira, kao i sami meštani.

 I vladika bihaćko-petrovački Hrizostom podržava težnju bratstva ovog manastira da se spreči izgradnja bilo kakvih objekata koji bi ugrozili ovo zdanje.

– Lično sam optimista i nadam se da neće doći do toga – rekao je vladika novinarima i istakao da će dati svoj doprinos da se sačuva ovaj sveti hram kao mesto na kome se okupljaju verujući ovog dela Federacije BiH.

Manastir Rmanj u središtu Martin Broda posvećen Svetom Nikoli, izgrađen je 1443. godine, kao zadužbina Katarine Branković, kćerke despota Đurđa Brankovića. Katarina je manastir izgradila kao uspomenu na rano preminulog sina Hermana.

U 17. veku manastir Rmanj je bio središte Mitropolije dabrobosanske, odakle se upravljalo srpskom crkvom u Bosni i Dalmaciji. Mitropolit Teodor je 1615. godine iz ovog manastira otvorio prvu bogoslovsku školu u manastiru Krka u Dalmaciji.

Tokom svoje duge i burne istorije ovaj sveti hram je više puta paljen i obnavljan. Nemci su ga u Drugom svetskom ratu do temelja srušili. Obnova je počela početkom sedamdesetih godina prošlog veka a u toku je izgradnja zvonika i manastirskog konaka.