Otac EU u posvađanoj Srbiji

Dogovoreno je da nastave da se dogovaraju. Odnosno, pregovaraju da nastave da pregovaraju. Rezultati razgovora vlasti i opozicije oko izbornog zakonodavstva i uslova, dakle, sasvim su opipljivi, iako je „Četam Haus” zaključan, dok se polako otvaraju vrata „Žana Monea”.

Ako vam ovi termini zvuče nepoznato i misteriozno, a tok pregovora alanfordovski, ne brinite. Nisu jasni ni učesnicima, ali nastavljaju dalje. Da se ne bi razotkrili i kako bi ostavili utisak da vuku konce, usput zapljunu jedni druge. Tek da nastave kontinuitet autentičnosti demokratije u Srba.

Šta se, međutim, dešava kada se zaključaju iza vrata i započnu tajne dilove? Iznenada, to su i učinili, po pravilima „Četam Hausa”, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, uz pokroviteljstvo Fonda za otvoreno društvo i izvršnog direktora Milana Antonijevića, koji, očigledno, ima čelične živce. Pregovori su trajali šest rundi i svi su ostali na nogama.

Vlast i opozicija su model pregovora prevele na svoj način, a kao prvo pravilo istaknuto je da se sadržaj sastanka ne iznosi u javnost. Model osetljivih debata suprotstavljenih strana, koji je ustanovio Kraljevski institut za međunarodne odnose u Londonu, podrazumeva da je učesnicima dozvoljeno davanje izjava medijima, kao što je dozvoljeno i da razgovaraju o sadržaju sastanka u spoljnom svetu. Ali ne i da diskutuju o tome ko je prisustvovao ili da citiraju učesnike. Odnosno, da ne cinkare jedni druge.

Na FPN-u je to prekršio Goran Vesić, čim se pojavio u delegaciji vladajuće garniture. Ni opozicija nije izbegla da otkuca poslanika naprednjaka Vladimira Đukanovića.

Verujem da vam se već prispavalo posle ovih suvoparnih objašnjenja. To je i cilj ovakvih modela, koji simuliraju demokratiju, a zapravo su njena negacija. Zašto bi, inače, odjednom ispario „Četam Haus”, a potom u javni prostor iznenada upao „Žan Mone”? Premešteno je i mesto ćaskanja iza zatvorenih kapija. S FPN-a predstavnici vlasti i opozicije preseliće se u Skupštinu Srbije.

(Dragan Stojanović)

Novi model ima devet tačaka i nazvan je po ideologu i jednom od očeva EU. Citiranjem devet tačaka „Moneovog” formata dijaloga obesmislio bih samu ideju postizanja kompromisa. Naime, dok ih izanaliziraju, suprotstavljene strane zaborave zašto su se i okupile i oko čega treba da se dogovore. Ovaj format, recimo, isključuje svaku medijsku komunikaciju dok se ne dođe do konkretnog ishoda, kao i da ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori!

Kako se navodi na sajtu Evropskog parlamenta, time se jača sposobnost političkih lidera da razviju istinski unutarstranački dijalog i da izgrade konsenzus neophodan za stvaranje demokratske parlamentarne kulture i poverenja. Osećate li kako vas je zapljusnuo talas opštih mesta, tako svojstven briselskoj birokratskoj mašineriji?

Ali, ko je bio Žan Mone? Francuski politički i ekonomski savetnik posedovao je neformalni uticaj i snagom logike svojih argumenata uspeo je da ubedi izabrane predstavnike naroda u ispravnost ideja koje je zastupao. Već sa 16 godina napušta školovanje, jer otac u njemu prepoznaje ogromne sposobnosti. Kako za trgovinu pićem, tako i za krojenje sveta.

Nije mu trebala čak ni srednja škola da bi stvorio evropski politički establišment. Na doktorat nije ni pomišljao. Već u 31. godini postao je zamenik generalnog sekretara Društva naroda, potom je bio savetnik kineske nacionalističke vlade, te pomagao u reorganizaciji tamošnje železničke mreže. U slobodno vreme otvorio je banku u San Francisku.

Nakon sloma Francuske u Drugom svetskom ratu, Mone je svoje usluge ponudio britanskoj vladi, koja ga je poslala u Ameriku da nadgleda kupovinu ratnih zaliha. Tamo je postao Ruzveltov čovek od poverenja, ubedivši ga da proširi kapacitete američke vojne industrije čak i pre nego što je Vašington odlučio da uđe u globalni konflikt. Posle rata postao je osnivač, ideolog i otac EU. Isijavao je neobjašnjivu moć i jedan je od tvoraca sveta kakav danas poznajemo i u koji želimo da uđemo.

Čoveka koji se nikada nije kandidovao na izborima slušali su pobednici na izborima! Ali kako je njegov model, posle primene u Ukrajini i Makedoniji, volšebno upao u Srbiju? Podsetimo se, najpre, da se predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister izjasnio protiv bojkota izbora dela opozicije, a na sličnoj poziciji je i Metju Palmer.

Međutim, posle Mekalistera, u Beograd su došli njegovi izaslanici Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, koji su razgovarali s vlastima i opozicijom. I nisu zucnuli. U skladu s pravilima „Monea”: nema komunikacije s medijima dok se sve ne završi. Mekalister je komentarisao ideju o bojkotu izbora, ali nije govorio ko mu je šta o tome rekao, poštujući model „Četam Haus”.

U ovoj igri senki potrebno je donekle sakriti podršku Aleksandru Vučiću, pred finalizaciju pregovora o Kosovu, a istovremeno pronaći časni izlaz za opoziciju okupljenu oko Saveza za Srbiju, koja se već izjasnila da će bojkotovati izbore.

Tako će Zapad biti sit, a Vučić i opozicija na broju! Svi će govoriti da su pobednici „Moneovog” formata, iako je rezultat unapred postignut. Da nije tako, Žan bi se, za života, kandidovao na izborima. Ali zašto bi se bavio takvim sitnicama kao što su volja naroda i interes javnosti? Nije li ironija da nam upravo to spočitavaju njegovi naslednici?