Opsednutost zdravom ishranom

Posle anoreksije i bulimije stiže nam novi poremećaj u ishrani nazvan ortoreksija ili opsednutost zdravom ishranom. Međutim, za razliku od uobičajenih poremećaja u ishrani, gde lekari pred sobom imaju ili suviše gojazne osobe ili ispijeno mršave devojke, kod ortoreksije nema nekih izrazitih telesnih, vidljivih znakova na osnovu kojih se dalo zaključiti da osoba ima problem sa hranom. Osoba u čiji karton bi mogli da upišu dijagnozu ortoreksije spremna je da više od tri sata na dan posvećuje priči o pripremi hrane i pri tome do najsitnijih detalja proučava sastav hrane koju bi pojela, pedantno utvrđujući broj vitamina, antioksidanata ili pojedinih masnih kiselina… Ove osobe su prepoznatljive i po tome što preziru sve druge koji prema hrani nemaju takav odnos. Često svoje samopouzdanje grade na strogoj dijeti ili izboru određene vrste hrane.

Po mišljenju doktorke Jagode Jorge, specijaliste za ishranu sa Instituta za higijenu i profesorke na Medicinskom fakultetu, u Srbiji osoba koje su fanatično opsednute zdravom ishranom ipak nema u tolikom broju kao u zapadnim zemljama i Americi.

Prvo, mi nismo dostigli odgovarajući nivo informisanosti potrošača o tome šta određena namirnica ili jelo sadrži. Naše etikete sadrže najčešće one najosnovnije podatke o sastavu i značaju namirnica, dok se na nutritivnim porukama u svetu ide u gotovo neverovatne detalje o vrstama pojedinih masnih kiselina, o sadržaju antioksidanata, vitamina…

Inače, talas ortoreksije krenuo je iz Amerike i najrazvijenijih zemalja Evrope gde procenat gojaznih nikada nije bio veći. Stranci u Srbiji se često žale kako smo svetlosnim godinama udaljeni od svesti o tome šta je pravilna i zdrava ishrana, pokušavajući na primer da pronađu salatu u kojoj neće sa vrha morati da skidaju sjenički ili feta sir. Predstavnica Svetske zdravstvene organizacije za nezarazne bolesti iz Regionalne kancelarije za Evropu, inače doktorka iz Danske, otkrila je novinarima nedavno kako u Nemanjinoj ulici, jednoj od najvećih i najprometnijih ulica u centru Beograda nije uspela da kupi sebi doručak, jedva uspevši nekako da pronađe jednu integralnu kiflu.

„Crveno svetlo” upozorenja i termin ortoreksije u medicinske krugove, ali i našu stvarnost pre devet godina je prvi uveo profesor dr Stiven Bratman, koji je objavio članak u stručnom, medicinskom časopisu JAMA(The Journal of the American Medical Association). Bretman je upozorio da je sve više ljudi opsednuto zdravom ishranom, što se njemu učinilo – potpuno nezdravom situacijom, pa je celu pojavu i nazvao ortoreksija nervoza (orthorexia nervosa), objašnjavajući da je to bolest kod koje opsednutost hranom postaje najvažnija stvar u životu.

– Ortoreksija za sada u medicini nije klasifikovana kao bolest. Reč je o opsednutosti zdravom hranom, svojevrsnim fanatizmom u ishrani, koji osoba sebi prisilno nameće, ali često i svojoj okolini, na primer deci. Te osobe pojedinim namirnicama pridaju značaj čudotvornih, koje će ih, veruju, poštedeti obolevanja od raka ili drugih bolesti ili obezbediti im dugovečnost, a, s druge strane, potpuno izbacuju neke druge vrste namirnica, poput mesa. Iako ovde lekari još ne govore o bolesti, ipak, opsednutost hranom se ne može smatrati normalnim ponašanjem – objašnjava doktorka Jagoda Jorga.

Ona pojašnjava da kod osobe sa ortoreksijom dominira opsesivnost, a čim neko stvari radi opsesivno i pod prisilom, to teško može da bude normalno. Takve osobe nikada neće ni pipnuti namirnicu ako ona nije na njihovoj listi zdrave hrane. Imamo i porodice u kojima jedan član ostale „maltretira” makrobiotikom ili vegetarijanstvom. Medicina, međutim, nije nikada dokazala da neka namirnica ima svojstva koja nam garantuju dugovečnost, ili da će nas sačuvati od bolesti. Takođe, osobe koje uzimaju samo određenu vrstu namirnica, nemaju bolje vrednosti triglicerida ili holesterola. Naprotiv, efekat može nekada biti i kontraproduktivan, pa jedini savet za pravilnu ishranu i dalje glasi umerenost u svim vrstama namirnica, odnosno hrane, kaže doktorka Jorga.