Gimnazijalci postaju istraživači

Posle reformisane nastave koja je prethodne školske godine sprovedena u prvom gimnazijskom razredu, a od 1. septembra i u drugom, stručnjaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja sada uporedo prave programe za treću i četvrtu godinu tih škola. Posao će biti okončan pre Nove godine, najavljuje Dejana Milijić Subić, zamenik direktora ZUOV-a, a objedinjen je kako bi izdavačima bilo dato više vremena da sastave udžbenike, koji su kasnili pri uvođenju reformi u prva dva razreda. Najveća novina koju će od narednog septembra u trećoj godini, a 2021. i u četvrtoj godini doneti izmenjeni koncepti učenja je ponuda devet izbornih programa od kojih će gimnazijalci u oba razreda birati po dva.

Kako objašnjava Dejana Milijić Subić za razliku od prve i druge godine, kada su ove programe slušali jedan čas nedeljno, stariji gimnazijalci će ih imati po dva časa sedmično. Oni, kako kaže, podrazumevaju dobar istraživački rad uz pomoć digitalnih tehnologija. Programi, u stvari, menjaju sam pristup nastavi koja više nije predavačka, već predstavlja aktivno učenje kroz mnogo projektnih zadataka. Stručnjaci zavoda pri uvođenju ove novine koriste pozitivna iskustva evropskih zemalja i nastavničkih mreža što postoje širom sveta.

– Izborni programi su već uvedeni u prvi i drugi razred i deo nastavnika ih je odlično primenio u nastavi. Nezvanično sam saznala da se deo profesora baš i nije snašao, pa su im neophodne dodatne obuke za ovaj istraživački proces. Moramo da ih naučimo kako da u školi sprovedu učionicu 21. veka. Čuli smo da nastavnici na izbornim programima čak i ispituju učenike, iako im je u metodičkom uputstvu jasno napomenuto da ne sme biti klasičnog propitivanja i ocenjivanja. Iako se đaci i na programima ocenjuju numerički od 1 do 5, to mora da se sprovede, na primer, uz pomoć ček lista za procenu timskog rada gde nastavnik vrednuje da li đak daje inicijativu pri istraživanju i je li vredan ili opstruira rad grupe, poštuje li tuđa mišljenja i slično. Uz takav način rada, gimnazija priprema učenika za poslovni svet gde se sve dinamično menja i usavršava – ističe Dejana Milijić Subić.

Najbitnija izmena koja će u trećoj i četvrtoj godini biti uvedena u predmet srpski jezik i književnost je detaljnije proučavanje smanjenog broja književnih dela. Pred nastavnikom će se naći korpus obaveznih i izbornih sadržaja, kojih je više.

– Bitno je da nastavnik svakog učenika dovede do tačno određenih ishoda u znanju, a ostavljena mu je velika autonomija kako će do toga da stigne. U trećoj i četvrtoj godini gimnazijalci će na časovima biologije, fizike i hemije imati obavezne vežbe. Koliko će one biti zastupljene zavisi od smera koji pohađaju – objašnjava Milijić Subić.

Na primer, u trećem razredu na opštem gimnazijskom smeru iz biologije i hemije su sedmično planirani po jedan sat teorije i pola sata vežbi, dok su iz fizike u planu po sat teorije i po sat vežbi. U  četvrtoj godini za sva tri predmeta planirana su po dva teorijska časa.

Digitalizacija ne prati reformu gimnazija

Iako će izrada novih planova i programa rada u gimnazijama uskoro biti privedena kraju, nijedan izdavač još nije ZUOV-u poslao predloge digitalnih izdanja udžbenika za gimnazijalce na odobrenje.

– Ništa ih ne sprečava da to učine i verujem da hoće kada budu spremni. Očigledno je da je izdavačima potrebno mnogo više vremena da naprave kvalitetan digitalni udžbenik za gimnaziju – ističe Milijić Subić i dodaje da je u ZUOV na pregled stiglo tek nekoliko digitalnih udžbenika iz kompleta koji su napravljeni za reformisane razrede osnovne škole.

To znači da samo nekoliko digitalnih izdanja koje koriste osnovci ima odobrenje Ministarstva prosvete, dok se ostale elektronske knjige koriste isključivo kao ogledne u digitalnim učionicama i tek treba da prođu provere stručnjaka.

Izborni programi u trećem i četvrtom razredu gimnazije:

– Osnovi geopolitike

– Religije i civilizacije

– Ekonomija i biznis

– Primenjene nauke 1(koje vode ka fakultetima tehničkih usmerenja)

– Primenjene nauke 2 (koje vode ka fakultetima medicinskih usmerenja)

– Metodologija naučnog istraživanja

– Savremene tehnologije

– Obrazovanje za održivi razvoj

– Umetnost i dizajn

*poslednja dva su u ponudi od prvog razreda gimnazije