Od stabla ne vidimo šumu

Pisao sam već na ovom mestu o onim „nesrećnim” kockama na Trgu republike, pa ne bih više trošio reči na njih. Sada se navodno popravlja to što nije bilo dobro urađeno.

Popločavanje, ili postavljanje kocke na Trgu, samo je jedan loše urađen detalj (stablo), od kojeg ne vidimo celinu (šumu). Za kompletno projektantsko i urbanističko rešenje Trga bio je raspisan konkurs na kojem su pobedile arhitekte Zorica Savčić i Zoran Dimitrijević. Sami su izjavili da nije bila reč po njihovom projektu. U „Politici” je urbanista Borislav Stojkov, kao osnovanu i najvažniju manjkavost onoga što se radi, naveo to što se paralelno sa uređenjem trga ne rešava i problem saobraćaja, koji je u navedenom pobedničkom projektu uspešno rešen. Znači, relevantni projekti su bačeni, a problem nije rešen.

O Trgu Slavija sam pisao više puta u „Politici”. I tu je jedan nametnuti detalj fontane (drvo) zaklonio pravi problem Slavije, a to je saobraćajno rešenje jedne sedmostruke kolske i trostruke tramvajske raskrsnice (šuma). Za njega imamo urađen sasvim dobar projekat, još sedamdesetih godina prošlog veka, koji taj problem rešava uspešno u dva nivoa, kako jedino i može da se reši. I ti projekti su bačeni, a problem nije rešen.

O projektu „Beograd na vodi”, o kojem sam i ja, ali i mnogi drugi, više puta pisao, ne vredi više ni raspravljati, jer je već toliko zabrazdio i odmakao da mu više nema ni popravke, niti povratka. Ne uvek, ali u mnogo slučajeva, i ovde se raspravljalo o visinama objekata, o vizurama na grad, o zaposlenosti ljudi i građevinske industrije, o tome ko je kupio stanove, a ko nije (stablo), a mali broj ozbiljnih stručnjaka je rekao da se veliki urbanistički projekti realizuju, ne samo finansijskim, nego i tehničkim sredstvima i parametrima (šuma). Ako pretpostavimo da će finansije biti obezbeđene, a to su, ne zaboravimo, za ceo projekat oko tri milijarde evra(!), samo je jedan urbanista, arh. Branko Bojović upozorio na ozbiljnost potpuno poražavajućih parametara, od kojih on ističe sledeći: „Planirano je između 1,5 i dva miliona kvadratnih metara poslovnog prostora. Računajući na 15 kvadrata po zaposlenom, to je 100.000 do 130.000 radnih mesta u jednoj smeni, odnosno 200.000 do 260.000 radnih mesta u dve smene. Ako trećinu toga broja popune Beograđani, ostalih 130.000 do 160.000 radnih mesta popuniće se imigracijom u Beograd, odnosno redistribucijom stanovništva iz unutrašnjosti. Prosečna porodica u Srbiji ima tri člana, što znači 390.000 do 480.000 novih stanovnika u Beogradu. Beogradu već nedostaje 100.000 do 120.000 stanova. Sve ovo znači dalje pražnjenje Srbije, odnosno stvaranje dva geta – geta Beograd i geta Srbija. Posle realizacije ovog projekta, priča o ravnomernom regionalnom razvoju Srbije može biti namenjena smo maloumnim građanima.” Ovde problem ne da nije rešen, nego će rezultat biti katastrofalan!

Miroslav Simeunović Simeun,

arhitekta, Beograd