Šta „pancir” znači za Srbiju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović” u Batajnici učesnike srpsko-ruske vojne vežbe „Slovenski štit 2019”. Posle razgovora u komandi vežbe, prikazni su mu i moćni ruski sistemi protivvazdušne odbrane S-400 „trijumf” i „pancir S-1”, koji su dopremljeni u našu zemlju zbog ove vežbe.

– Bio sam na njihovim aerodromima, ovako nešto nisam video, prosto kada čitate i gledate na sajtovima mislite da nije istina, da je nemoguće, čini vam se da je bajka, ali „eta pravda” (na ruskom „istina je”, prim. aut) – izjavio je Vučić za RTS.

Predsednik je objasnio da bismo voleli da ovakav sistem imamo u Vojsci Srbije, ali da bismo u ovom trenutku mogli da ga priuštimo samo ako bi ga Rusija ostavila u Srbiji posle vežbe. Vučić je istakao da je reč o sistemima koji garantuju bezbednost i za generacije koje dolaze. Rekao je da Srbija „drastično ojačava vojne kapacitete, iako je mala zemlja”.

„Nedovoljno smo jaki, ali smo jači nego što smo bili”, istakao je predsednik Srbije potvrđujući da je naša zemlja naručila sistem „pancir”.

– Kao što znate, jedan sistem „Pancir S” smo kupili, naručili i uskoro ga očekujemo u našoj zemlji – rekao je Vučić.

Na njegovom zvaničnom instagram nalogu nešto kasnije objavljene su fotografije sa obilaska učesnika vežbe, a ispod jedne slike je napisano: „Ovo je srpski pancir S”, dok se na drugoj vidi ruski general kako predsedniku Srbije poklanja maketu ovog sredstva.

Dakle, „pancir S” je dugo iščekivano novo sredstvo protivvazdušne odbrane Vojske Srbije. Kako se može zaključiti iz izjava zvaničnika i upućenih analitičara, S-400 se posle vežbe vraća u Rusiju, dok bi „pancir S” mogao da ostane u Srbiji kao prvo sredstvo tog tipa kupljeno za VS.

Ovo oruđe spada u kategoriju hibridnih, opremljenih i raketama i topovima, integrisanim na vozilu, zajedno sa radarom. Rusi ga svrstavaju u sredstva kratkog dometa, a po našim kriterijuma ušao bi u oruđa srednjeg dometa, budući da praktično pokriva distance koje PVO Vojske Srbije pokriva starijim raketnim sistemima iz sovjetskog perioda „neva” i „kub”, odnosno topovima „bofors” i „praga”, švedskog, odnosno čehoslovačkog porekla.

„Pancir S” može da dejstvuje raketama po ciljevima u vazdušnom prostoru udaljenim 20 i na visinama do 15 kilometara, a topovima kalibra 30 milimetara po metama udaljenim četiri i na visinama do tri kilometra.

Inače, i domaća odbrambena industrija razvija hibridni sistem – PASARS (Protivavionski samohodni artiljerijsko-raketni sistem), koji bi trebalo da čine top „bofors” i francuske rakete malog dometa „mistral”, integrisani na posebnom oklopnom vozilu.

„Pancir S” je, u osnovnoj verziji, razvijen devedesetih godina prošlog veka. Rusija ga je prodala u više zemalja Bliskog istoka, pri čemu je posebno bitna isporuka Siriji, gde je upotrebljen u ratnim dejstvima, od strane sirijske i ruske vojske.

Dostupne informacije o efektima upotrebe nekog naoružanja uvek treba uzeti sa rezervom, ali za „pancir” se navodi da je sirijska vojska njime još 2012. godine oborila jedan turski avion F-4 „fantom”. Ruska vojska je ovim sistemom oborila više dronova usmerenih na bazu „Hmejmim” u Siriji. S druge strane, izraelska avijacija je prošle godine uništila sirijski „pancir” i to dokazala video-snimkom sa bojeve glave rakete.

Neki zapadni analitičari iskoristili su taj događaj kao povod za spekulacije o lošim karakteristikama ovog sistema, ali to je svakako bilo preterivanje. Pre će biti da je bila reč o lošoj upotrebi tog oruđa – na pomenutom snimku se jasno vidi da je „pancir” praktično „parkiran” na čistini, kao da je bio ostavljen i od strane posluge, bez zaštite lake PVO. Sudeći po objavljenim snimcima, bolje je bio kamufliran „pancir S” na aerodromu u Batajnici, dopremljen na vežbu „Slovenski štit 2019”, nego onaj uništen u Siriji, iako je tamo bilo jasno kakve opasnosti prete iz vazdušnog prostora.

„Pancir” je namenjen pre svega neposrednoj zaštiti većih sistema PVO, kao što su S-300 ili S-400. U slučaju da neprijateljska letelica ili projektil prodru kroz prostor koji „pokrivaju” ta sredstva, na poslugama „pancira” je da ih raketama, i na poslednjoj liniji odbrane – topovima, obore. U tom smislu, postavlja se pitanje analogije sa PVO u Srbiji, odnosno da li je ovaj hibridni sistem „samo” zaštita većeg sistema koji će biti nabavljen.

Ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov izjavio je za Sputnjik da je Srbima jasno da imaju pravo da sami odlučuju o organizaciji svoje PVO, a da su zbog pozicije vojne neutralnosti u mogućnosti da biraju između onoga što im nudi Rusija ili neka država. Po njegovom mišljenju, najbolje rešenje je ešalonski sistem zaštite od napada iz vazdušnog prostora.

– Kombinacija sistema S-400 i „buk M2”, kao i sistema kraćeg dometa „tor M2” i „pancir S”, omogućili bi da se nad teritorijom Srbije uspostavi potpuno neprobojni štit za sredstva vazdušnih napada – kaže Leonkov.

Pošto je S-400 u sferi želja, ostaje stari san – S-300, a možda i „buk”, naslednik „kuba”, koji je već decenijama u našoj vojsci, pa bi u tom smislu bio logičan izbor. Do takve nabavke, uz već postojeće sisteme i naručene rakete „mistral”, „pancir” će značajno ojačati PVO Vojske Srbije.