Ruski kapital ulazi u Afriku

Rafinerija nafte teška dve milijarde dolara na severu Maroka. „Lukoil” u potrazi za naftom i gasom u Ekvatorijalnoj Gvineji, Kongu, Mozambiku i Sudanu. Nuklearka u Ruandi do 2024. i centar za atomske studije u Etiopiji.

Proširenje vojne saradnje s Centralnoafričkom Republikom i poziv Namibije ruskoj namenskoj industriji na dogovor. Isporuka 12 borbenih helikoptera „mi-35” Nigeriji, ponuda raketnog sistema S-300 i „najbolje tehnologije za prepoznavanje lica” radoznalim kupcima iz 54 afričke države.

Ovi strateški poslovi deo su biznisa koji je Afrika ugovorila sa Rusijom u novoj rundi zbližavanja dva čvrsta partnera u vreme hladnog rata i antikolonijalne borbe nekad najsiromašnijeg kontinenta sveta.

U Sočiju su ove sedmice Rusija i Afrika sklopile poslove vredne 12,5 milijardi dolara, preneo je „Fajnenšel tajms” saopštenje iz Kremlja. Uz to, ugovori o isporukama oružja Africi teški su oko 12 milijardi dolara, potvrdio je Aleksandar Miheev, direktor ruske namenske industrije Rosoboroneksport.

Početkom milenijuma proglašena za „beznadežni kontinent” (londonski „Ekonomist”), Afrika je relativno bezbolno pregurala globalnu finansijsku krizu započetu 2008, da bi danas beležila drugi najbrži privredni rast na svetu iza Kine – oko 4,5 odsto.

Afrika sredinom iduće godine objedinjuje kontinentalno tržište u najveće na svetu, s preko 1,4 miliona stanovnika. Šta danas – nakon kolapsa Sovjetskog Saveza – Rusija može da ponudi Africi nakon silovitog prodora Kine, a za njom i Indije od početka veka, uz istrajnost Evropske unije i prodora novih ekonomskih partnera poput Turske, Malezije, Brazila?

„Nazdravimo uspehu našeg zajedničkog napora da razvijemo punu obostranu berićetnu saradnju, dobrostanju, mirnoj budućnosti i prosperitetu naših zemalja i naroda”, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin na svečanoj večeri u Sočiju visokim zvanicama iz sve 54 država Afrike (3.000 pozvanih učesnika).

Uz ovu zdravicu, Putin je najavio da bi Rusija i Afrika u sledećih „četiri do pet godina” trebalo da udvostruče trgovinsku saradnju (lane 20,4 milijarde dolara, dominantno u korist ruskog izvoza, i istovremeno deseti deo kineske razmene sa Crnim kontinentom). Putin nije propustio da upozori afričke zvanice na geopolitički kontekst u kojem Moskva planira ubrzano zbližavanje sa Crnim kontinentom.

„Vidimo niz država Zapada koje se služe pretnjama, ometanjem i ucenama suverenih afričkih vlada”, ocenio je ruski lider. Što se Afrikanaca prisutnih u Sočiju tiče, ruske ponude dočekane su s dobrodošlicom, posebno one vezane za oružje.

„Broj jedan su odbrana i bezbednost. Dobro smo sarađivali (s Rusijom). Pospešili smo razvoj naše armije kupovinom ruske opreme, aviona, tenkova itd. Hoćemo da kupujemo više”, precizirao je Joveri Museveni, predsednik Ugande, u Sočiju.

Dogovorili smo sporazume o vojno-tehničkoj saradnji s više od 30 država da isporučujemo oružje, nadovezao se Putin, istakavši da su „neke od tih isporuka besplatne”. Prema podacima Rosoboroneksporta, oko 40 odsto svih stranih isporuka ruskog oružja završava u afričkim kasarnama. U Sočiju, predstavnici ruske namenske industrije imali su razgovore „u četiri oka” s rukovodstvom 15 afričkih država.

Ruski borbeni avioni, ratni brodovi, odbrambeni sistemi „buk” i  raketni protivvazdušni sistemi S-300 čine 80 odsto tekućih afričkih nabavki oružja u Rusiji, uz veliko interesovanje za borbene helikoptere mi-35. Više od 900 vojnih helikoptera ruske namenske industrije registrovano je u Africi – to je jedna četvrtina svih letelica te vrste na Crnom kontinentu, prenosi agencija AFP.

Da će vojna saradnja (uz spekulacije o ruskoj zainteresovanosti za otvaranje armijske baze „negde” u Africi) biti ono što će prokrčiti put i ostalim biznisima, svedoči i činjenica da su dva ruska nuklearna bombardera „tu-160” pred samit u Sočiju sletela na vojni aerodrom Vaterkluf kod Pretorije.

Doletanje „tu-160” u blizinu glavnog grada Južnoafričke Republike ponovo zainteresovane za rusku pomoć u izgradnji nuklearnih elektrana – bio je njihov afrički debi.

Više od 3.000 učesnika prvog rusko-afričkog samita u Sočiju naširoko je, mimo oružara, razmatralo i druge poslove: od izvoza žita, svinjskog mesa i poljoprivrednih đubriva, do trgovine dijamantima i novih stipendija afričkim studentima i kurseva ruskog jezika mahom na jugu Afrike, u Namibiji, Bocuani, Tanzaniji, Zimbabveu, Mozambiku, Angoli.

„Topovi su Kremlju otvorili mnogo više vrata nego puter”, ocenio je za francusku agenciju Pol Stronski, visoki saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.