Sud u Strazburu traži izbore u Mostaru

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Evropski sud za ljudska prava je doneo presudu u kojoj je utvrdio kao diskriminaciju to što u Mostaru od 2008. godine nisu sprovedeni izbori. Usled nemogućnosti dogovora Hrvata i Bošnjaka, u Mostaru su preskočena dva redovna izborna ciklusa.

Presuda je doneta na osnovu pritužbe koju je sredinom prošle godine podnela Mostarka Irma Baralija, koja se Strazburu požalila zato što joj je uskraćeno pravo da bira i da bude izabrana.

Od 2008. godine, Mostar se pominje kao „grad slučaj” i sinonim za neuspeh dogovora, prevashodno Bošnjaka i Hrvata. Situacija u vezi s izborima u Mostaru se zakomplikovala jer je visoki predstavnik u BiH pre petnaest godina nametnuo izmene izbornog zakonodavstva i Statuta Mostara. Ali, i pre toga Hrvati i Bošnjaci u Mostaru nisu mogli da se dogovore.

Potom je Ustavni sud BiH, po apelaciji hrvatskih predstavnika, u novembru 2010. zatražio delimičnu promenu statuta Mostara, koji je 2004. nametnuo Pedi Ešdaun, kao i izmene Izbornog zakona BiH, ocenjujući ih kao neustavne. Ustavni sud BiH tada je utvrdio da način na koji su organizovane izborne jedinice i broj gradskih većnika iz svake od tih jedinica nisu bili u skladu sa načelom jednakog prava glasa. Vlastima je dao šest meseci da usklade te odredbe s Ustavom BiH, što se do danas nije desilo.

Kako su to objašnjavali mediji, sporno je to što se iz šest mostarskih gradskih područja bira jednak broj odbornika za gradski parlament, iako tih šest jedinica, bivših opština, nemaju isti broj stanovnika, pa se navodilo kako „ne vredi svaki glas isto”. To je razlog iz kojeg su hrvatske partije neretko govorile o diskriminaciji, a Ustavni sud BiH je naložio da se izmeni to stanje. Po poslednjem popisu, Hrvati su neznatna etnička većina u tom gradu, ali tvrde da su oštećeni izbornim zakonima, navodeći da oni pogoduje Bošnjacima.

Evropski sud za ljudska prava naložio je BiH da dopuni neophodne zakone i omogući „demokratske izbore” u Mostaru. Sud je odlučio da BiH mora promeniti relevantno zakonodavstvo u roku od šest meseci nakon što ova presuda postane konačna. Ukoliko tužena strana propusti to da učini, evropski sud je konstatovao da Ustavni sud BiH ima ovlašćenje da sam uspostavi privremeno rešenje.

Kako mediji redovno navode, grad na Neretvi nema gradsko veće, pa zbog toga trpe i ekonomija i građani jer se njihovi problemi ne rešavaju. Zato su mnogi isticali kako je Mostar „u ludačkoj košulji”. Gradonačelnik Ljubo Bešlić član je HDZ-a BiH.

„Gradonačelnik godinama, umesto Gradskog veća, sam donosi budžet, finansiraju se gradske institucije i servisi, čini se kao da sve funkcioniše i da Mostar može i bez izbora”, izvestio je nedavno „Dojče vele”.

M. K.