Svet počinje da radi na leru

Na brojnim raskrsnicama, kako našim tako i svetskim, ukrštaju se linije sukoba, neizvesnosti, ljudskih patnji i sreće. U svetskim razmerama ukrstile su se dve linije koje predstavljaju sukob internacionalnog karaktera kapitala, njegovog korporativno imperijalnog karaktera, i suvereniteta nacionalnih država. Nužno je da dođe do lomova, jedno drugom stoje na putu ili nacionalne države kapitalu ili međunarodni kapital podriva suverenitet država. Grčki ekonomista Janis Varufakis pokušava u svojim knjigama da razreši ovu dilemu u pravcu formiranja neke vrste „svetske vlade” koja će normirati iskorake kapitala širom sveta kada on bez toga poprima neograničenu moć brstenja planete Zemlje i ugrožavanja uslova života na njoj. Profitne bušotine vladaju svetom, raste zagađenje vazduha. Sve je to ispod vidljivosti nacionalnih radara.

Nažalost, pokušaji Varufakisa da svet ubedi u potrebu nadnacionalne kontrole i kanalisanja svetskog kapitala nisu urodili plodom. Sve je prepuštano odnosu snaga između kapitala i nacionalnih država. U traganju za rešenjima posezao sam i za Marksom koji je ubedljivo dokazao da se kapital bez ekspanzije, bez dodatne tražnje ne može reprodukovati. To je njegova unutrašnja priroda ili protivurečnost koju je Marks nazvao sukob između podruštvljenog načina proizvodnje (masovne proizvodnje) i kapitalističkog načina prisvajanja (raspodele). To je dokumentovao veoma ubedljivim ilustracijama, matematikom. Dakle, nije sporno da narastajućoj moći kapitala smetaju uske nacionalne granice. Često ih je rušio na silu, bila je to pozadina  u dva svetska rata. Ali i obrnuto, korporativizam velikih iznutra nagriza nacionalne suverenitete.

Ta vrsta surevnjivosti davno je započeta, a kako tehnološka moć kapitala raste to ove suprotnosti dobijaju zabrinjavajuće, razarajuće razmere. Svedoci smo da u poslednjim godinama prevlast dobijaju nacionalni suvereniteti. Američki predsednik je nedavno čak obznanio „kraj globalizmu”. Rastu pokreti nacionalpopulista, a s njima i desnih snaga u svetu. Oni dobijaju na prevagi. Nažalost, na posledice nismo morali dugo čekati. Međunarodni monetarni fond (MMF) ovih je dana izašao s tezom da je globalni rast ekonomskih aktivnosti u 2019. u svetu najsporiji od svetske ekonomske krize 2008/09. godine. I, što je još više zabrinjavajuće, šalju se poruke pesimizma za vreme buduće. Što bi se kolokvijalno reklo: birali ste, gledajte.

U analizi MMF-a jasno je rečeno da je usporavanje rasta posledica trgovinskih barijera i geopolitičkih neizvesnosti. Povećanje carina i neizvesnost trgovinskih politika najvećih ekonomija najpre utiču na investicije, utišavaju se motori razvoja, svet počinje da radi na leru. Usporavanje investicija u stopu prati smanjenje uvoza i izvoza kapitalnih dobara. Sa malim pomakom za njima dosledno ide i pad ostalog robnog trgovanja. Procenjuje se da će rast međunarodne trgovine ove godine biti samo jedan odsto što je najniža stopa rasta od 2012. godine. Zbog zaštite nacionalnog suvereniteta i međusobnog uvođenja carina biće teško pogođena, recimo,  automobilska industrija. Na nju će pored carina uticati i povećanje standarda emisije gasova u evrozoni i Kini što će pre svega pogoditi nemačku industriju automobila koja je velesila u ovoj vrsti proizvodnje.

Struka dalje predviđa da bi, ako bi se nastavio trgovinski rat na tromeđi SAD – Rusija – Kina , to „ubilo” stope rasta za još jedan procenat, dakle, bitno ukočilo svetski privredni rast. Da bi se moguće posledice koliko toliko ublažile, stručnjaci preporučuju da se kamatne stope smanje na minimum, a one zemlje, recimo kao Srbija, koje to ne mogu, trebalo bi da posegnu sa fiskalnim podsticajima privredi. Recimo, smanjenjem poreza, ali se onda ugrožava dato obećanje o povećanju penzija i plata u javnom sektoru. Nacionalpopulisti seku granu na kojoj sede.

Gde je Srbija u ovim procesima i šta može da očekuje?  Najpre mi smo mala zemlja, otvorena i po svojim resursima plitka za amortizovanje ove vrste svetskih udara. Kada Nemačka kine, mi dobijamo upalu pluća, jer smo dobrim delom vezani za nju. I kod nas su u porastu suverenisti koji apostrofiraju nacionalne himne, epske sadržaje, nesvesni da zlo dolazi iza leđa baš na krilima takve orijentacije. U trgovinskom ratu stradaće zemlje izvoznice. Nemačka je tipičan primer zemlje koja svoju moć zasniva baš na izvozu. Šta će biti kada nacionalnopopulisti širom sveta njenoj izvoznoj orijentaciji potkrešu krila? U kriznim situacijama prvo se odbacuje periferija, a Srbija je upravo to, razne fabričice nikle u poslednjoj deceniji kao privezak za nemačku automobilsku industriju, kablovi, sedišta, grejači...  Plašim se tog scenarija i vraćanja na devedesete prošlog veka, još više zaduženja prema inostranstvu u uslovima kada nam privreda funkcioniše pretežno na investiranju stranih kompanija.  Šta će biti kada oni stave katanac na kapiju ili odu na druge destinacije?

Publicista i bivši član Savezne vlade (u SFRJ)